Položaj žena u društvu i dalje podređen
Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije i Rekonstrukcija Ženski fond i ove godine organizuju protestni osmomartovski marš pod sloganom “Za radna prava žena i socijalnu pravdu”,
8. marta, u 14 časova, na Trgu Republike u Beogradu. Kako je rečeno u saopštenju, organizacije na ovaj način žele da izraze protest zbog najavljenog izmeštanja socijaliste i antimilitariste sa trga i iz istorije.
Organizatori protesta saopštavaju da, kada su rad i zapošljavanje u pitanju, razlika u položaju između muškaraca i žena u Srbiji je daleko lošija nego u 28 država članica Evropske unije. Rodni jaz je najveći u oblasti podele i kvaliteta rada, čak duplo veći od onog u Evropskoj uniji.Zaposlenih žena u Srbiji ima za 16 posto manje u odnosu na zaposlene muškarce (42 posto, odnosno 58 posto).
Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine 29 odsto muškaraca i 14 odsto žena). Osim toga, žene se znatno ređe javljaju na poziciji nosioca gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene među nosiocima gazdinstva sa 17,3 odsto, iako obavljaju u daleko većem procentu poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu.
Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji, objavljen 2016, saopštava da je mnogo veći udeo žena zaposlenih u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada, takozvanim „sektorima brige“ i dodaje da žene ređe rade na poslovima s promenljivim početkom i krajem radnog vremena, što se smatra pokazateljem fleksibilnog radnog vremena, što može da smanji njihovu sposobnost usklađivanja rada i porodičnog života.
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da žene u proseku rade više od četiri sata dnevno na neplaćenim kućnim poslovima, dok u danima vikenda žene provedu više vremena u neplaćenim poslovima nego muškarci u ukupnom poslu.
B. Opranović
Rade više, ali ne odlučuju
Žene su češće odbijane na konkursima za posao s obrazloženjem da je to „muški posao“ ili zbog svojih godina, a nisu retki slučajevi da je žena dobila otkaz nakon korišćenja porodiljskog odsustva. Diskriminacija žena prisutna je i u biznis sektoru, žene zauzimaju tek četvrtinu (25,8 odsto) najviših pozicija odlučivanja u kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnik (31,7 posto). Većina žena prisutnih u preduzetništvu danas su preduzetnice iz nužde (66 posto), većinom bez porodične tradicije u ovoj oblasti i posluju uglavnom na lokalnom tržištu, u okviru uslužnih delatnosti.