Уговорено много више посла

и великој конкуренцији у области металне галантерије. Опстанак „Арме” на тржишту, условљен је модернизацијом производње, како би производ био максимално конкурентан у маси произвођача истих или сличних производа.

- Не постоји више домаће или страно тржиште, оно је отворено и на њему се сударају сви, од најмањих радионица, до највећих светских компанија. Тако велика конкуренција је изазвала драстичан пад цена готовог производа. Прошле године, када смо имали производњу од око 720 милиона динара, морали смо стално радити на повећању понуде, рационализацији процеса производње и ширењу асортимана. Једном дати програм мора се стално мењати и модернизовати - рекао нам је Марко Јовешић, власник ове фабрике.



Снабдевање грађевинске оперативе, односно нискоградње, основни је задатак ове фабрике, међутим, баш грађевинска оператива дуги низ година стагнира, али се очекује да у блиској будућности ова грана производње, почетком укључења у изградњу коридора кроз нашу земљу, покрене многе индустријске гране, међу којима се налази и металопрерађивачка индустрија.



- Дошло је до драстичног пада цена црне металургије, што је веома чудно, а разлог је управо рецесија и грађевинарству. Цена жице на тржишту пала је за 20 евра по тони, а онда је наравно дошло и до пада цене готовог производа. Ради се о берзанској роби, где се цене мењају веома брзо и сваког тренутка морамо бити у току, пошто и најмања померања у паду или повећању цена, могу бити фатална. Ми смо успели да обезбедимо добру количину репро материјала за наредни период, за који смо успели уговорити пласман производа за око 50 одсто више него што смо имали прошле године. Унапредили смо производњу модерним и аутоматизованим линијама, пре свега опреме за аутоматизацију обраде челика бетонски обрађеног – рекао је Јовешић, додајући да за ову годину планира да набави такозвани робот – мастер у обради челика бетонски обрађеног, да би производи били стандардног квалитета и да би цена била конкурентна.



По његовим речима, готово сви произвођачи бетонског гвожђа беже у неке друге производе, па макар то било и на уштрб квалитета, међутим, тржишта многих у окружењу, стандардизацијом штите своје произвођаче и отежавају наступ на тржишту другим произвођачима. То није био случај са Србијом до почетка ове године, када је и наша земља  увела одређене стандарде, чиме је заштитила своје произвођаче. До скоро је тржиште Србије било преплављено производима који су били сумњивог квалитета, али ниске цене су опредељивале купце, што је наносило велику штету домаћим произвођачима, чији је квалитет производа био далеко изнад многих који су „владали“ тржиштем у Србији.



Сировину за производњу „Арма” набавља углавном у Зеници, како нам је рекао Јовешић, а мањим делом из Италије, што значи да је набавка сировине везана  искључиво за увоз. Сировина се плаћа авансно, а купци углавном траже одложено плаћање до 60 дана. Свакако је веома тешко ускладити овај однос, за шта  је потребна финансијска снага да би се издржао притисак који ствара тај несклад.



С. Милер

 

Циљ коридори и „Београд на води”



Током ове године, по оном што је уговорено, „Арма” ће произвести 14 – 15 000 тона производа, које пласира највише на босанскохерцеговачко тржиште, а нешто мање на хрватско.

- Држава нам финансира извоз тиме што нам плаћа извозне послове по фактурисању, а ми робу дајемо на одложено плаћање. Покушавамо да се укључимо у послове на коридорима, где још нисмо успели да „уђемо“, а очекујемо да ћемо добити и послове у пројекту „Београд на води“, где би пласирали око 7 – 8 000 тона наших производа. Упутили смо своје понуде на тендере и према наговештајима, очекујемо повољан развој ситуације – рекао нам је Марко Јовешић.