Због ограде, петочлана породица остала без куће

јер је након изгубљеног спора с првим комшијом Недељком Трифковићем, суд Љубичићеву кућу преписао Трифковићу.

По речима Зорана Љубичића, проблем је почео када га је комшија Трифковић тужио због наводне узурпације дела плаца на којем је ограда.

– Мени је прво то било чудно јер та ограда никако не угрожава његов део плаца нити је могао од ње имати било какву штету – каже Љубичић. – Међутим, суд је на крају пресудио у његову корист и прихватио некакав налаз вештака који је утврдио да је Трифковић наводно претрпео штету због те ограде. Досудили су око 500.000 динара одштете и још око 200.000 трошкова суђења.

Пошто Љубичић није имао новца да плати одштету и трошкове, суд је наредио продају његове куће да би се намирио Трифковић, а пошто на заказаним јавним продајама није било заинтересованих купаца, судском одлуком је наложено да се као власник Љубичићеве куће упише Трифковић, што је у међувремену и спроведено.

– На крају је испало да, осим што ми је узео кућу, још треба да му платим 280.000 динара јер су у међувремену обрачунате камате на износ који је пресуђен па је тај дуг нарастао на око 1,1 милион динара – огорчен је Љубичић, који се у кућу у Улици Радоја Домановић уселио 2001. године када је за њу дао двособан стан на Детелинари.   Породица Љубичић већ три месеца живи без воде, а од пре месец и по без струје јер је Недељко Трифковић уз судску одлуку о преузимању куће тражио од надлежних да кућу, у којој још увек живе Љубичићи, искључе с водоводне и електромреже.

Зоранов комшија Милорад Радовановић из кућног броја 62 б такође се нашао на мети тужбе комшије Трифковића, али је он успео да оспори део тужбе па је на крају прошао са „само” 80.000 динара.

– Љубичићева, Трифковићева и моја кућа су катастарски на истом плацу, али ми у својим уговорима имамо тачно прецизирано коме шта припада – објашњава Радовановић. – Мени је досуђено 80.000 јер сам оборио део тужбе који се односио на други плац који делимо само Љубичић и ја, а с којим Трифковић нема никакве везе. Међутим, исте те аргументе суд у Љубичићевом случају није прихватио па је њему обрачуната наводна штета чак и у односу на плац с којим Трифковић нема никаквог додира.

Обојица су огорчена на вештачење које је суд прихватио као валидно, а у којем, по њиховим речима, има много кршења прописа и нелогичности.

– Вештак је навео да је Зоран изградио ограду која дели парцеле и Трифковићу онемогућава улаз и приступ делу парцеле који иначе користи Зоран. Та ограда ту стоји више од 40 година и Зоран ју је ту затекао када је купио кућу, а осим тога, тај део плаца иза ограде припада Зорану и Трифковић свакако нема тамо шта да тражи. Трифковићев део плаца је и он сам оградио и апсолутно има приступ свом делу, али је искористио то што смо на истој парцели па је преко суда тражио одштету јер нема приступ и у наша дворишта – појашњава Радовановић компликоване административно-правне односе који су на крају довели до тога да петочлана породица заврши на улици. 

С друге стране, Недељко Трифковић тврди да је Љубичић преварен од стране која му је продала кућу у Улици Радоја Домановића.

– Зоран Љубичић је заменио стан за дивље изграђен објекат на туђем земљишту – мом, што доказују правоснажне пресуде – каже Трифковић, позивајући се на пресуде које је добио у своју корист. – У спору с Милорадом Радовановићем, после 22 године суђења, парница је правоснажно окончана у моју корист. Због тога сам се обратио и Међународном суду за људска права у Стразбуру и држава је морала да плати 4.000 евра.

Међутим, Љубичић и Радовановић кажу да власништво никада није било спорно јер постоји уредна документација о томе када је Љубичић родитељски стан на Детелинари заменио за кућу на Салајки.

– Моја жена и ја смо такође заменом постали власници наше куће и нашег дела плаца и ту нема ничег спорног. Постоји решење Републичког геодетског завода о две парцеле, у којем јасно пише да на парцели 2819 Љубичић, Трифковић и ја имамо исто право коришћења, док су у купопродајним уговорима наведене тачне димензије колико којој породици припада, и то је првобитно било право коришћења, а сада је право својине. На другој парцели, 2820, само Љубичић и ја имамо право коришћења, а Трифковић се не спомиње – каже Радовановић.

Он и Љубичић су поднели жалбе суду, уз захтеве за обнову поступка јер су обојица дошли до сведока који је подигао ограду, и надају се да ће их суд прихватити не би ли у поновљеним суђењима доказали да ничији посед нису угрозили и да користе само оно што је њихово.

Н. Перковић

Тужио их и због аларма

По речима Милорада Радовановића, комшија Недељко Трифковић га је до сада неколико пута тужио због разних ствари.

– Једном сам платио 5.000 динара казне јер је пријавио да га је узнемирио аларм који се упалио на мом скутеру, а ослобођен сам када је пријавио да сам му наводно показао средњи прст – каже Радовановић, и додаје да је Трифковић имао парнице и с другим комшијама.