Зеленаши за застрашивање ангажују криминалце
Министарство унутрашњих послова Србије је први пут јавности Србије обелоданило процене претње од тешког и организованог криминала у Србији.
Тај обиман документ доступан је на сајту МУП-а и садржи податке о тренутним организованим криминалним групама у Србији, али и појединачну обраду свих криминалних делатности које се одвијају на територији наше државе.
Посебан део процене претње од тешког и организованог криминала чине зеленаштво и изнуда. У циљу наплате потраживања, извршиоци често ангажују лица из криминалне средине ради упућивања претњи и застрашивања оштећених, тако да је зеленаштво веома често повезано с кривичним делом изнуде. Из страха од реализације претњи и принуде којој су изложени, али и због других личних разлога који су их навели да се добровољно одлуче на узимање новца на зајам под изузетно неповољним условима, оштећени често не пријављују извршење дела па је у тим областима криминала тешко изнети праве бројке.
Оштећени зеленаштвом најчешће су грађани, али то могу бити и предузетници, односно власници приватних фирми, који су се задужили из различитих мотива. У структури оштећених лица око петина су жене, најчешће старости од 41 до 50 година. Када су у питању оштећене особе мушког пола, преовлађују лица старости од 31 до 40 година.
Да би наплатили потраживања, зеленаши оштећене застрашују претњама, употребом силе, било физичке, било паљењем возила која су у њиховом власништву. Због тога уз зеленаштво често долази још неко друго кривично дело, као што је изнуда, противправно лишење слободе па чак и отимица.
Наводи се да у циљу прибављања веће имовинске користи извршиоци често намерно избегавају контакт и не јављају се оштећеима или користе њихову немогућност да у уговореном року врате узети зајам и исплате уговорену камату па перманентно повећавају висину камате и још више задужују оштећене. Због немогућности да врате новац, оштећени долазе у тешку материјалну ситуацију, а неретко остају без целокупне имовине, услед чега се поједини одлучују и на самоубиство.
Да би обезбедили потраживања, зеленаши често од оштећених захтевају у залог његову покретну и непокретну имовину, при чему закључују купопродајни уговор којим се прикрива да се ради о предмету залоге. Ради закључења уговора, извршиоци често ангажују адвокате и оверавају уговоре пред надлежним судовима да би себи обезбедили привидну легалност тог правног посла.
У Србији нису идентификоване организоване криминалне групе које су специјализоване за заленашење већ та кривична дела обављају криминалне групе и лица која се примарно баве другим облицима криминалних активности, али и појединци који су новац већ стекли обављањем других кривичних дела и увећавају га зеленашењем.
На кривично дело зеленашења наслања се изнуда. Од укупног броја оштећених, око 88 одсто су мушкарци, најчешће старости од 21 до 30 година, док је код особа женског пола више од половине оштећених старо од 31 до 50 година.
У условима економске и социјалне кризе, поједине категорије становништва изложеније су као потенцијалне жртве зеленаштва и изнуде. Исти су и фактори који код потенцијалних жртава подстичу жељу да на брз и лак начин дођу до веће количине новца (коцкарнице, спортске кладионице...), што их наводи на лакомислено позајмљују новац уз високе камате с кратким роковима враћања. Извршиоци тих кривичних дела користе њихову тешку ситуацију, дају им новац, а потом их, изазивањем страха, немоћи и несигурности, терају да врате многоструко више.
Љ. Малешевић
Мање кривичних дела изнуде
Кривично дело изнуде се у највећем броју случајева надовезује на кривично дело зеленаштва. У 2010. години пријављено је 299 случајева изнуде, док је 2011. тај број био 295. У 2012. години број пријављених кривичних дела изнуде био је 267, а 2013. износио је 191. У 2014. години износио је 177. Извршиоци кривичних дела изнуде су криминалне групе и појединци, држављани Србије, али и земаља у окружењу, углавном повратници, који, осим изнуде, врше и друга кривична дела с елементима насиља.
По подацима МУП-а, у 2010. години било је пријављено 18 случајева зеленашења, у 2011. број је увећан за четири, на 22, док је 2012. и 2013. године било по 13 случајева. У 2014. години забележено је 34 пријављених кривичних дела зеленашења.