Царство игре, одмора, стимулације чула

на начин који им омогућава безбедно и стимулативно окружење. Шетајући том школом, заиста постаје јасно да се ради о сасвим специфичном, али пријатном окружењу, од дворишта и сензорног врта, ходника и трпезарија до специјализованих кабинета, који су бројни и нуде најразличитије могућности. Међу њима су сензорна соба, сензорна сала, кабинет за рану стимулацију, кабинет за музичке стимулације, кабинет за аугментативну и алтернативну комуникацију, базен и слана соба, кабинет за асистивну технологију...

– Боравком у специјализованим кабинетима улази се у право царство игре, рехабилитације, одмора, стимулације чула – објашњава дефектолог у СОШО Драгана Пашћан. – Временом ученици у кабинетима сами препознају сопствене потребе и проналазе одговарајуће начине на које их могу задовољити.

Школа „Др Милан Петровић” је највећа установа тог типа у земљи, а, укључујући и радни центар, има око 1.200 корисника од три до 50 година. Мисија школе је континуирана едукација и рехабилитација деце са сметњама у равоју и особа с инвалидитетом од рођења до укључења у друштвену заједницу.

Једна од најзанимљивијих специјализованих просторија у школи је и соба за релаксацију, која је однедавно део те школе. Основна намена те просторије је ослобађање мишићне напетости код ученика.

– Зидови и под просторије су обложени струњачама, што чини активности љуљања, вртења, њихања и сличног безбедним – каже дефектолог Александра Тодоров Нешић. – У тој просторији они спонтано испробавају могућности свога тела у покрету и развијају свест о моторичком осећају.

Рад у кабинетима као што је тај одвија се, по њеним речима, паралелно и након наставе, углавном индивидуално или у пару, а крајњи циљ је лакше усвајање знања и вештина. Осим по несвакидашњој соби за релаксацију, коју би, без сумње, многи пожелели и у својим радним окружењима, ШОСО „Др Милан Петровић” позната је и по такозваном кабинету музичке стимулације, где корисници, уз стручну помоћ запослених, раде с новим типовима електронских музичких инструмената, специјално прилагођених њиховим потребама.

– Ради се о виду асистивне технологије. Уз те инструменте ученици овладавају ритмом, развијају меморију, осећај за лепо и уче нов начин комуникације, што доприноси позитивном психолошком развоју сваког појединца – каже Александра Тодоров Нешић.

Иако у просторијама као што су сензорна соба или сала многе активности личе на игру, ради се о циљаном вођењу дефектолога. Како каже наша саговорница Драгана Пашћан, кроз такве активности дете се забавља и игра, а заправо учи да уочава, разликује и памти помоћу свих чула. На тај начин, мозак се брже и лакше организује, а особа развија, користи своје потенцијале и на захтев околине зна да одговори ефикасно и без тешкоћа. Након времена проведеног у тим кабинетима, ученици, каже она, одлазе на наставу релаксирани и психофизички спремнији за усвајање нових знања.

О делотворности таквих простора говори и то што их, по речима наших саговорница, корисници врло радо посећују. Међу омиљеним кабинетима су, каже Дагана Пашћан, и они за аугментативну и алтернативну комуникацију (допуна или замена за природан говор или писање), као и за асистивну технологију, које користе ученици који имају потешкоће у вербалној комуникацији. У раду у тим учионицама ђаци користе различита помагала, као што су сетови симбола и различите врсте тастатура, који им омогућавају комуникацију, олакшавају да вербализују мисли и претварају их у реченице.

– У тим просторијама наши корисници уче да опажају себе и свет који их окружује. Научено потом примењују у спољашњем свету и користе га у настави и свакодневном животу. То омогућава лакше усвајање нових знања и вештина у циљу квалитетнијег живота ученика, њихових породица и шире друштвене средине – каже Драгана Пашћан.

Д. Ристић

Фото: Р. Хаџић