Мађарска искуства за српске кластере

то никако нису по резултатима. Не само да су се одлично позиционирали на домаћем тржишту већ покушавају и да извозе. Ипак, малим компанијама, баш као и предузетнцима, знатно је теже да послују. Зато је удруживање драгоцено, а један од начина су кластери. Та врста удруживања малим компанијама пружа логистику коју имају и велика предузећа, попут, рецимо, истраживања тржишта, упознавања и проверавања будућих партнера, праћења светских трендова, могу размењивати информације и планове пословања…

Искуства других земаља на том плану су добра, посебно у суседној Мађарској. А како то све функционише војвођански привредници могли су чути на заједничкој радионици кластера Србије и Мађарске коју је протекле седмице организовало представништво Мађарске националне трговачке куће код нас. Како је мађарска страна објаснила, кластери стварно могу бити кључ успеха, а њима је у организацији прилично помогла и држава, и то улагањем знатних свота –50 милијарди форинти – које су добро искоришћене.

Мађарски привредници имали су на кога да се угледају. У најразвијенијим земљама Европске уније послује 2.000 кластера. У суседној земљи их је десет пута мање. Они сматрају да је то довољно те да у наредним годинама не треба повећавати број већ усавршавати квалитет рада и организације.

Директор Средњоевропске трговачке мреже, у чијем саставу је и Мађарска трговачка кућа Петар Шкапињец каже да је у региону тржиште од 37 милиона потрошача те да је штета не искористити шансу која се пружа. Кластери то омогућавају

– На том тржишту највише послују мала и средња предузећа и штета је да се не повежу и не искористе шансу – каже он. – Ми желимо вишестрану комуникацију и овде, али и у Румунији, Словачкој. То подразумева сарадњу са самим привредницима, коморама и кластерима.

О томе на који начин су кластери у Мађарској организовани кородинатор за кластере у Одељењу Министарства привреде за међународне односе Миклош Јухас каже:

– Приликом оснивања кластера битно је да међу оснивачима влада поверење, то је темељ успеха – наглашава он. – Приликом потписивања уговора о кластеру чланице треба да дефинишу заједничке циљеве, начин доношења одлука и ко је одговоран за њихово спорвођење. За успешан рад је важна међусобна сарадња чланова. Врло је битно стратешко размишљање, да се планира не од данас до сутра већ шта ће бити за две-три године. Нема строго прописаног рецепта за успех, кластер треба да се прилагођава одлукама чланства.

Мађарска искуства су нам добродошла. Александар Грачанац из Центра Привредне коморе Србије за мала и средња предузећа каже да код нас има 104 регистрована кластера, али да активно ради 30, но да ће Србија наставити да их развија.

Директро Центра за развој кластера и конкурентности у Новом Саду др Слободан Морача каже да се у развоју кластера мора радити на јачању партнерства и стварању иновативнног окружења. Финансијска помоћ државе такође би добродошла. Без тога ће тешко бити успеха.

Д. Вујошевић

Сегедински пример

Како то изгледа у пракси, менаyерка кластера „Полус” из Сегедина који окупља ИТ сектор Моника Коња Гордо каже да они окупљају 47 чланова. Осим оних из области ИТ-а, ту су и штампарска предузећа, она из области телекомуникација. Један од програма по којима је „Полус” познат је онај који се односи на обезбеђивање сигурности у пословању банака.