Доградња од милион евра

како би објекат напокон био у функцији културног и укупног друштвеног живота села. То што се здање у центру места дуго дограђује све погађа, али никога више не изненађује, јер су послови започети још у мандату претходне владајуће гарнитуре МЗ Хоргош и Општине Кањижа, па се изјаловило више обећања за завршетак за божићне и ускршње празнике.

- Мислим да нико тачно не зна колико је коштало све што је урађено на адаптацији и доградњи Дома културе, јер су средства обезбеђивана на више конкурса. Боље да о томе не причамо, јер када се све сабере, сигурно је инвестирано око милион евра. Само калкулација коју смо правили претходних дана за предстојеће опремање намештајем, кухињским делом и ситним инвентаром, казује да ће коштати око 19 милиона динара – предочава Бачкулин.

Средства су највећим делом до сада обезбеђена из Фонда за капитална улагања, односно Управе за капитална улагања АП Војводине, део финансира и Општина Кањижа, али је велики проблем био што је првобитни извођач, београдско предузеће „Алпина”, које је почело радове отишло у стечај, па су наставили други извођачи, а средства су обезбеђивана у више наврата.

- Сада се завршава реконструкција и побољшање система грејања у Дому културе и само тај део пројекта стаје скоро 10 милиона динара – сазнајемо од Бачкулина. – Ипак, штета је што већ шесту годину немамо Дом културе где би могла да наступају наша културна и цивилна удружења, па се то одражава на друштвени живот, тако да сви са нестрпљењем чекају да обновљено здање буде завршено. Једва чека Културно друштво „Барток Бела” да развије своје активности, такође и остала удружења, која приређују разне манифестације.

Здање Дома културе, дограђено са просторијом за библиотеку и друге садржаје, скоро је дупло веће него што је било. Сада има око 1.700 квадратних метара корисне површине, а према очекивањима Бачкулина, и ако све буде по очекиваној динамици, комплетни инвестициони радови требало би да се заврше током овог месеца.

Остала лањска планирана улагања остварена су око 80 посто, колико су дозвољавале финансијске могућности, а доста средстава МЗ Хоргош и кањишке општине утрошено је за санирања ванредне ситуације услед сувишних унутрашњих вода, посебно на оспособљавању канала из Кањишког пута према Његошевој улици. Изграђена је канализација у улицама Светозара Марковић и Вука Караџића, захваљујући и средствима из покрајинских извора. Покрајинским и општинским парама грађена је и деоница бициклистичке стазе на Кањишком путу. 

Званична статистика последњег пописа казује да Хоргош има око 5.800 становника, али као и из других места са севера Бачке, у последње време доста људи је отишло у иностранство. Процене су да је из економских разлога у потрази за послом отишло неколико стотина људи, али прецизног податка нема, јер оне који се исељавају нико не евидентира.

- Сваки дан само се чује да је и ова или она породица отишла одавде, или прво одлази неко из породице, па потом остали за њим. Одлазе људи у Немачку, Аустрију, Шведску, Норвешку, Швицарску, Енглеску, у свакој европској земљи већ имамо наше људе, чак у Чешкој и Пољској. У Хоргошу је 90-тих година прошлог века било скоро 8.0000 становника, а одавде је у околна места кањишке, сенћанске и суботичке општине свакодневно на посао путовало до 2.200 људи. Само у суботички „Север” раднике су возила три аутобуса, а шинобус према Суботици био је крцат. У хоргошким предузећима Пољопривредном добру „Бачка”, Прехрамбеној индустрији „Витамин”, Хладњачи „Хигло” и осталим фирмама радило је 800 до 900 људи. Сада је у хоргошким фирмама свега 350 до 400 запослених – констатује Бачкулин. 

М. Митровић

Улагање у празну зону

Годинама се већ улаже у индустријску зону, на свега пар километара надомак аутопута и границе ЕУ. Изгледа, много возила ће још проћи магистралом и граничним прелазом, док знатно улагање у индустријску зону не буде завршено и привуче инвеститоре. Број запослених се драстично смањио, они који имају земљу баве се воћарством, виноградарством и повртарством, а један број Хоргошана свакодневно путује на посао у погранична места у Мађарској.

Већина њих на посао одлазе захваљујући и поновоном отварању старог граничног прелаза Хоргош, који ради од 7 до 19 сати. Хоргошани углавном бициклима одлазе до граничног прелаза, где их остављају, па редовним аутобуским линијама иду на посао до Реске, Морахалома, Сегедина и других места.