Dogradnja od milion evra
HORGOŠ: Oko milion evra koštala je adaptacija i dogradnja Doma kulture u Horgošu, koja je ušla u šestu godinu, pa predsednik Mesne zajednice Ištvan Bačkulin kaže da je na prvom mestu u ovoj godini završetak započetih poslova,
kako bi objekat napokon bio u funkciji kulturnog i ukupnog društvenog života sela. To što se zdanje u centru mesta dugo dograđuje sve pogađa, ali nikoga više ne iznenađuje, jer su poslovi započeti još u mandatu prethodne vladajuće garniture MZ Horgoš i Opštine Kanjiža, pa se izjalovilo više obećanja za završetak za božićne i uskršnje praznike.
- Mislim da niko tačno ne zna koliko je koštalo sve što je urađeno na adaptaciji i dogradnji Doma kulture, jer su sredstva obezbeđivana na više konkursa. Bolje da o tome ne pričamo, jer kada se sve sabere, sigurno je investirano oko milion evra. Samo kalkulacija koju smo pravili prethodnih dana za predstojeće opremanje nameštajem, kuhinjskim delom i sitnim inventarom, kazuje da će koštati oko 19 miliona dinara – predočava Bačkulin.
Sredstva su najvećim delom do sada obezbeđena iz Fonda za kapitalna ulaganja, odnosno Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, deo finansira i Opština Kanjiža, ali je veliki problem bio što je prvobitni izvođač, beogradsko preduzeće „Alpina”, koje je počelo radove otišlo u stečaj, pa su nastavili drugi izvođači, a sredstva su obezbeđivana u više navrata.
- Sada se završava rekonstrukcija i poboljšanje sistema grejanja u Domu kulture i samo taj deo projekta staje skoro 10 miliona dinara – saznajemo od Bačkulina. – Ipak, šteta je što već šestu godinu nemamo Dom kulture gde bi mogla da nastupaju naša kulturna i civilna udruženja, pa se to odražava na društveni život, tako da svi sa nestrpljenjem čekaju da obnovljeno zdanje bude završeno. Jedva čeka Kulturno društvo „Bartok Bela” da razvije svoje aktivnosti, takođe i ostala udruženja, koja priređuju razne manifestacije.
Zdanje Doma kulture, dograđeno sa prostorijom za biblioteku i druge sadržaje, skoro je duplo veće nego što je bilo. Sada ima oko 1.700 kvadratnih metara korisne površine, a prema očekivanjima Bačkulina, i ako sve bude po očekivanoj dinamici, kompletni investicioni radovi trebalo bi da se završe tokom ovog meseca.
Ostala lanjska planirana ulaganja ostvarena su oko 80 posto, koliko su dozvoljavale finansijske mogućnosti, a dosta sredstava MZ Horgoš i kanjiške opštine utrošeno je za saniranja vanredne situacije usled suvišnih unutrašnjih voda, posebno na osposobljavanju kanala iz Kanjiškog puta prema Njegoševoj ulici. Izgrađena je kanalizacija u ulicama Svetozara Marković i Vuka Karadžića, zahvaljujući i sredstvima iz pokrajinskih izvora. Pokrajinskim i opštinskim parama građena je i deonica biciklističke staze na Kanjiškom putu.
Zvanična statistika poslednjeg popisa kazuje da Horgoš ima oko 5.800 stanovnika, ali kao i iz drugih mesta sa severa Bačke, u poslednje vreme dosta ljudi je otišlo u inostranstvo. Procene su da je iz ekonomskih razloga u potrazi za poslom otišlo nekoliko stotina ljudi, ali preciznog podatka nema, jer one koji se iseljavaju niko ne evidentira.
- Svaki dan samo se čuje da je i ova ili ona porodica otišla odavde, ili prvo odlazi neko iz porodice, pa potom ostali za njim. Odlaze ljudi u Nemačku, Austriju, Švedsku, Norvešku, Švicarsku, Englesku, u svakoj evropskoj zemlji već imamo naše ljude, čak u Češkoj i Poljskoj. U Horgošu je 90-tih godina prošlog veka bilo skoro 8.0000 stanovnika, a odavde je u okolna mesta kanjiške, senćanske i subotičke opštine svakodnevno na posao putovalo do 2.200 ljudi. Samo u subotički „Sever” radnike su vozila tri autobusa, a šinobus prema Subotici bio je krcat. U horgoškim preduzećima Poljoprivrednom dobru „Bačka”, Prehrambenoj industriji „Vitamin”, Hladnjači „Higlo” i ostalim firmama radilo je 800 do 900 ljudi. Sada je u horgoškim firmama svega 350 do 400 zaposlenih – konstatuje Bačkulin.
M. Mitrović
Ulaganje u praznu zonu
Godinama se već ulaže u industrijsku zonu, na svega par kilometara nadomak autoputa i granice EU. Izgleda, mnogo vozila će još proći magistralom i graničnim prelazom, dok znatno ulaganje u industrijsku zonu ne bude završeno i privuče investitore. Broj zaposlenih se drastično smanjio, oni koji imaju zemlju bave se voćarstvom, vinogradarstvom i povrtarstvom, a jedan broj Horgošana svakodnevno putuje na posao u pogranična mesta u Mađarskoj.
Većina njih na posao odlaze zahvaljujući i ponovonom otvaranju starog graničnog prelaza Horgoš, koji radi od 7 do 19 sati. Horgošani uglavnom biciklima odlaze do graničnog prelaza, gde ih ostavljaju, pa redovnim autobuskim linijama idu na posao do Reske, Morahaloma, Segedina i drugih mesta.