За мигранте отворени и центри за азил

„Сасвим смо свесни какве су временске прилике и нема говора о томе да би било ко допустио да се ико смрзне због непоседовања одговарајуће потврде или зато што је она истекла”, наводи се у саопштењу Комесаријата.

Како се истиче, без обзира на то што одређен број миграната нису тражиоци азила и што њихов боравак више није легалан, омогућен им је боравак у центрима за смештај тражилаца азила јер су овакве временске прилике и температуре за људе их тих крајева екстремне.



Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић наводи за „Дневник“ да је прилив људи из арапског света од пролетос па до данас константан, око две – до две и по хиљаде људи дневно, без обзира на временске непогоде. Већина их брзо напусти нашу земљу од македонске границе организованим превозом до Хрватске или Румуније. Како каже, најављује се да ће прилив људи с Блиског истока на пролеће бити много већи.



– Избеглице, азиланти, мигранти, које све чешће виђамо ових дана, не желе да остану у Србији, већ да иду у неку од земаља ЕУ – истиче Ђуровић. – Углавном имају транзитне папире, што значи да је требало да наставе даље, али су из неког разлога враћени с границе па дошли у Београд, где, боравећи на улицама, траже решење.



Он наводи да готово сви они који бораве на хладноћи око аутобуске и железничке станице у Београду не иду у Центар за азил у Крњачи јер готово све избеглице имају транзитне папире, иду ка Западној Европи па не очекују да ће бити примљени у Центар за азил.

– Ова ситуација је заправо последица скорашњих дешавања – селектовања одређених група људи који могу проћи.



То је политика земаља дестинације, али и држава на балканској мигрантској рути. То Србији ствара проблеме јер не може да се придржава тих критеријума, нити је у могућности да заустави кријумчарење људи преко наше границе, баш као што ни Македонија није у стању да заустави интерконтиненталну миграцију.



На ту проблематику Центар за заштиту и помоћ тразиоцима азила је упозоравао лане. Међутим, надлежни ништа нису предузели, зато се сада бојимо да нема решења, а у блиској будућности можемо очекивати веће проблеме. Србија се не може бавити тим проблемом, мислим да ће јој бити понуђена хуманитарна помоћ – упозорава Радош Ђуровић.



Он наводи да је навећи број избеглица из Београда кренуо пут Румуније, али пошто је Мађарска затворила границу, доста њих ће се највероватније задржавати у Кањижи. Ђуровић је апеловао на грађане да мигрантима обезбеде обућу и одећу, неки простор и топлу собу на неко време јер сви Арапи желе да иду даље, никако да се дуже задржавају у Србији.



– За сада нема већих инцидената, али полиција свакако мора више да реагује, односно да прати развој догађаја. Плашим се да се Србија не определи за негативан приступ према избеглицама, азилантима, мигрантима, па да се несрећницима повређују људска права. То се лако може десити јер, чим земље ЕУ успоставе рестрикције на својим границама и покушају да зауставе миграциони талас, долази се у ситуацију да се положај несрећних људи додатно угрожава – закључио је Радош Ђуровић.



Владимир Ђуричић

Стотинак миграната смештено у прихватни центар у Суботици

У ноћи између среде и четвртка у Прихватном центру у Суботици је збринуто 116 миграната и избеглица, међу којима има и жена и малолетне деце. Председник Радне групе за праћење прилива илегалних миграната на територију града Суботице Милимир Вујадиновић објашњава да су мигранти и избеглице довезени у Прихватни центар по одлуци Комесеријата за избеглице. Како је додао, њима су обезбеђени смештај, храна, лекарска заштита, топла одећа и обућа.



– Не очекујемо њихово дуже задржавање у Суботици – рекао је Вујадиновић новинарима. – Већ је и излишно говорити да је њихова жеља Европска унија, али остварење те њихове жеља није пресудно и не зависи само од њих и само од нас него и од низа других околности.



Он је додао да ће коначну одлуку о њиховом даљем кретању донети Министарство унутрашњих послова и Републички комесаријат за избеглице и миграције, и да очекује да ће се то десити већ током дана.Како је казао, на основу исказа самих миграната, углавном се ради о људима из Ирака, Сирије и Авганистана, који су организовано превезени у Суботицу из Шида.  

Зимски прихватни центар у Суботици отворен је средином новембра. Адаптацију и опремање је финансирала организација Арбеитер Самаритер Бунд (АСБ). Површина објекта је 580 квадрата, а може да прими око 150 људи. Иако је протеклих месеци талас миграција смањен, изградња Прихватног центра је послужила сврси, тврде надлежни.

Мигранте је обишао и државни секретар др Ненад Иванишевић.



С. Иршевић