Za migrante otvoreni i centri za azil

„Sasvim smo svesni kakve su vremenske prilike i nema govora o tome da bi bilo ko dopustio da se iko smrzne zbog neposedovanja odgovarajuće potvrde ili zato što je ona istekla”, navodi se u saopštenju Komesarijata.

Kako se ističe, bez obzira na to što određen broj migranata nisu tražioci azila i što njihov boravak više nije legalan, omogućen im je boravak u centrima za smeštaj tražilaca azila jer su ovakve vremenske prilike i temperature za ljude ih tih krajeva ekstremne.



Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović navodi za „Dnevnik“ da je priliv ljudi iz arapskog sveta od proletos pa do danas konstantan, oko dve – do dve i po hiljade ljudi dnevno, bez obzira na vremenske nepogode. Većina ih brzo napusti našu zemlju od makedonske granice organizovanim prevozom do Hrvatske ili Rumunije. Kako kaže, najavljuje se da će priliv ljudi s Bliskog istoka na proleće biti mnogo veći.



– Izbeglice, azilanti, migranti, koje sve češće viđamo ovih dana, ne žele da ostanu u Srbiji, već da idu u neku od zemalja EU – ističe Đurović. – Uglavnom imaju tranzitne papire, što znači da je trebalo da nastave dalje, ali su iz nekog razloga vraćeni s granice pa došli u Beograd, gde, boraveći na ulicama, traže rešenje.



On navodi da gotovo svi oni koji borave na hladnoći oko autobuske i železničke stanice u Beogradu ne idu u Centar za azil u Krnjači jer gotovo sve izbeglice imaju tranzitne papire, idu ka Zapadnoj Evropi pa ne očekuju da će biti primljeni u Centar za azil.

– Ova situacija je zapravo posledica skorašnjih dešavanja – selektovanja određenih grupa ljudi koji mogu proći.



To je politika zemalja destinacije, ali i država na balkanskoj migrantskoj ruti. To Srbiji stvara probleme jer ne može da se pridržava tih kriterijuma, niti je u mogućnosti da zaustavi krijumčarenje ljudi preko naše granice, baš kao što ni Makedonija nije u stanju da zaustavi interkontinentalnu migraciju.



Na tu problematiku Centar za zaštitu i pomoć traziocima azila je upozoravao lane. Međutim, nadležni ništa nisu preduzeli, zato se sada bojimo da nema rešenja, a u bliskoj budućnosti možemo očekivati veće probleme. Srbija se ne može baviti tim problemom, mislim da će joj biti ponuđena humanitarna pomoć – upozorava Radoš Đurović.



On navodi da je naveći broj izbeglica iz Beograda krenuo put Rumunije, ali pošto je Mađarska zatvorila granicu, dosta njih će se najverovatnije zadržavati u Kanjiži. Đurović je apelovao na građane da migrantima obezbede obuću i odeću, neki prostor i toplu sobu na neko vreme jer svi Arapi žele da idu dalje, nikako da se duže zadržavaju u Srbiji.



– Za sada nema većih incidenata, ali policija svakako mora više da reaguje, odnosno da prati razvoj događaja. Plašim se da se Srbija ne opredeli za negativan pristup prema izbeglicama, azilantima, migrantima, pa da se nesrećnicima povređuju ljudska prava. To se lako može desiti jer, čim zemlje EU uspostave restrikcije na svojim granicama i pokušaju da zaustave migracioni talas, dolazi se u situaciju da se položaj nesrećnih ljudi dodatno ugrožava – zaključio je Radoš Đurović.



Vladimir Đuričić

Stotinak migranata smešteno u prihvatni centar u Subotici

U noći između srede i četvrtka u Prihvatnom centru u Subotici je zbrinuto 116 migranata i izbeglica, među kojima ima i žena i maloletne dece. Predsednik Radne grupe za praćenje priliva ilegalnih migranata na teritoriju grada Subotice Milimir Vujadinović objašnjava da su migranti i izbeglice dovezeni u Prihvatni centar po odluci Komeserijata za izbeglice. Kako je dodao, njima su obezbeđeni smeštaj, hrana, lekarska zaštita, topla odeća i obuća.



– Ne očekujemo njihovo duže zadržavanje u Subotici – rekao je Vujadinović novinarima. – Već je i izlišno govoriti da je njihova želja Evropska unija, ali ostvarenje te njihove želja nije presudno i ne zavisi samo od njih i samo od nas nego i od niza drugih okolnosti.



On je dodao da će konačnu odluku o njihovom daljem kretanju doneti Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republički komesarijat za izbeglice i migracije, i da očekuje da će se to desiti već tokom dana.Kako je kazao, na osnovu iskaza samih migranata, uglavnom se radi o ljudima iz Iraka, Sirije i Avganistana, koji su organizovano prevezeni u Suboticu iz Šida.  

Zimski prihvatni centar u Subotici otvoren je sredinom novembra. Adaptaciju i opremanje je finansirala organizacija Arbeiter Samariter Bund (ASB). Površina objekta je 580 kvadrata, a može da primi oko 150 ljudi. Iako je proteklih meseci talas migracija smanjen, izgradnja Prihvatnog centra je poslužila svrsi, tvrde nadležni.

Migrante je obišao i državni sekretar dr Nenad Ivanišević.



S. Iršević