О гасоводима се прича, а мало ради
Да ли ће бити грађен гасовод који би гас допремао до потрошача у Европи, укључујући и земље Балкана, и када, којом би трасом ишао и преко којих земаља, које би земље заобишао, с којим би се правилима усагласио
а с којим не би био или неће бити усаглашен – теме су о којима се, слободно се може рећи, разговара предуго. И још увек се разговара, а ниједан од гасовода о којима се прича или причало, није ни започет и питање је и када ће бити.
Непознаница је много, али има и извесних ствари, а то је да је потрошачима у Европи гас потребан и да се очекује раст потрошње те да за сада у Европи нема алтернативе руском гасу. Такође, зна се и да Русија планира да обустави транзит гаса преко Украјине и да би то требало да се деси 2019. године. Дакле, остало је само три године да се изгради неки гасовод који би допремао гас из Русије ка Европи. Не треба ни говорити о томе колико би евентуални прекид транспорта гаса преко Украјине имао негативних последица за земље југоисточне Европе јер се многе тим енергентом снабдевају само тим правцем, а у тој позицији је и Србија.
Наравно, прича о изградњи гасовода, транспорту гаса, трасама и количинама тог енергента није само економска, и много је интереса који се преплићу. И то траје већ годинама па је, по свему судећи, све мање земаља кроз које би евентуално могао пролазити гасовод, ако га уопште буде, а недостајаће и имена за тај гасни инфраструктурни објекат. Наиме, након одустајања од изградање гасовода „Јужни ток”, говорило се о „Турском току”, потом о гасоводу „Тесла”, а сада се појавила прича и о „Бугарском току” и гасном складишту / чворишту / дистрибутивном центру „Балкан”, које би, наравно, било у Буграској.
Да ли ће тај последњи предлог бити прихваћен за сада је још рано говорити, мада је Бугарска и те како заинтересована да се то деси. И док је бугарски премијер Бојко Борисов рекао да ће Софија учинити све да Бугарски ток уврсти у приоритетне пројекте Европске комисије, портпаролка европског комесара за енергетику Аријаса Кањетеа Ана-Каиса Итконен рекла је да о томе ништа не може да каже, а незванично се може чути да ЕК тек треба све темељно да анализира и процени и од Софије и званично добије информације о припремама за Бугарски ток.
Потпуно је јасно да ће Бугарска снажно подржати идеју о „Бугарском току” јер би то значајно побољшало позицију те земље на енергетској мапи. Међутим, како је недавно рекао председник Удружења за гас Србије Војсилав Вулетић, и поред тога што је разумљиво да Бугарска покушава да добије зелено светло за тај пројекат, дистрибутивни центар „Балкан” је заправо само жеља да се у Бугарску допреми гас из више праваца и да се, онда, дистрибуира у Европу те да се на том транзиту, као и због смештаја гаса, оствари профит.
Д. Млађеновић
Бугарски ток
Пројекат Бугарски ток подразумева да тај гасовод делом буде прикључен на већ изграђену инфраструктуру „Јужног тока”, а цео потхват предвиђа довођење десет милијарди кубних метара руског гаса, као и гаса из Азербејyана и бугарских и румунских извора у велико складиште и чвор „Балкан” код црноморске луке Варна. Из тог дистрибутивног центра гас би се тарнспортовао до Србије, Мађарске, Словеније, Италије.