Дијалогом до оживљавања празних простора

дијалог отворен са студентима, архитектама и активним грађанима који желе и имају шта да кажу о празнинама које нас окружују.

– (Ре)конструкција доживљаја простора је показала да је неопходно да разговарамо, да слушамо и чујемо једни друге јер верујем да само тако можемо доћи до решења од заједничког интереса – напомиње Татјана Бабић.

Наша саговорница истиче да свака од целина коју су истраживали, било да је реч о привредним, културним, војним... празним просторима, има неке специфичности које траже посебну пажњу.

– Због тога смо и одлучили да после уводне трибине одржане 26. новембра, до јубиларног издања манифестација „Дани архитектуре” и „Салон архитектуре” које ће уследити на пролеће, с компетентним учесницима из различитих области, отворимо дијалог о свакој теми посебно. Прва наредна трибина требало би да уследи крајем јануара и у фокусу дискусије желимо да буду објекти и простори чија је намена првенствено у функцији културних садржаја.

То су, наглашава наша саговорница, пре свега простори од Петроварадинске тврђаве и „Еђшега”, до Ранжирне станице.

– Надамо се да ће се у те важне теме активно укључити и својим досадашњим богатим искуством допринети њиховом осветљавању, професионалци који знају како се штите такви објекти. Исто очекујемо и од урбаниста који брину о укупном „изгледу” града, као и од удружења активних у области културе која имају програме за (ре)активацију поменутих простора, али и од градских управа задужених за пружање услова да се такве ствари и реализују.

Татјана Бабић каже да типологија обрађиваних објеката, али и интересовање грађана за живот Новог Сада, усмеравају динамику планираних трибина.

– То практично значи да ћемо једном месечно, до краја маја 2016. године, заједно „обрађивати” по једну тему. Почињемо просторима у функцији културе, потом привреде па војним објектима и кроз одговоре на таквим скуповима, циљ нам је да током маја припремимо смернице поткрепљене изложбом, коју бисмо упутили према заједници. Сваки од тих проблема мора бити сагледан из више углова и извесно тражи детаљну припрему и искрену спремност свих да отворено говоре и преузму одговорност за заједничко окружење.

Закључци с трибина требало би, по идеји, да представљају иницијативу за даље кораке. Циљ пројекта који је покренуо „Хоризонт 21” је да се освести значај архитектонског наслеђа за Нови Сад.

– Свесни смо тога да је то дуготрајан и тежак процес, а не једнократна активност, и да тражи подршку широке јавности и трајног заговарања идеје о потреби (о)чувања нечега што смо наследили: и од пропадања, и од трајног уништавања, и од погрешних намена, и од мањка интересовања. Европска искуства нам показују да је то могуће и да је потребно. Нема разлога да не следимо примере добре праксе и да учинимо колико нам околности у овом тренутку дозвољавају. Најгоре је нечињење, а најтеже је радити ако не знате с којим циљем. Ми у „Хоризонту 21” чврсто верујемо у то да је кључ у образовању и радимо на томе да од најмлађих нараштаја почне едукација о животном простору, не само из угла екологије и разлике село–град већ и у естетском смислу, у историјском – да макар науче ко су били људи чија имена носе улице којима свакодневно пролазе, до економског – од могућности које нуде креативне индустрије, до важности развоја предузетничког духа и активирања у датим просторима. Широк је хоризонт у којем се може радити, али су и дубоко укорењени проблеми који не могу нестати преко ноћи. Зато нам је значајна подршка, од ресорних институција, научних радника, до грађана који желе да оставе траг у времену и простору у којем живе.

Координаторка пројекта вели да надлежности дају оквир за рад институцијама јавног сектора – од ЈП „Урбанизам”, с којим су у досадашњим активностима имали одличну сарадњу, преко ЗИГ-а, Завода за заштиту споменика културе…

– Ту свакако мислим и на Друштво архитеката Новог Сада, које је одмах препознало идеју и подржало све активности, као и на неке цивилне организације – а нема их много – које се залажу за теме из области архитектуре и урбанизма. Наравно, верујемо да ће и актуелне промене у законодавном оквиру учинити значајне помаке, али ту се не исцрпљује листа институција, тема и отворених питања јер, примера ради, војни објекти се посматрају као посебна целина и траже укључивање од Министарства одбране до локалних самоуправа. 

С. Савић

Повезивање јавног и цивилног сектора

Татјана Бабић каже да је пројекат започет повезивањем јавног и цивилног сектора.

– Нисмо желели да непромишљено и мегаломански отворимо дијалоге са свима па да површно дотакнемо све, а не урадимо ништа. У овој фази развоја пројекта су Секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине АП Војводине, Департман за архитектуру ФТН-а и ДАНС били партнери који су дали допринос сходно циљу пројекта. Нисмо добили „одбијенице” од других актера у тој области, већ ће продубљивање теме значити и њихову активнију улогу. Надамо се да ће препознати и свој значај и обавезу, а ако буде другачије, нећемо се либити да то и нагласимо, али смо свесни да нису сви једнако отворени за дијалог, што ће бити заједнички део посла, нашег центра и медија, да осветлимо значај активног укључивања у тему чији смо сви део.