Dijalogom do oživljavanja praznih prostora

dijalog otvoren sa studentima, arhitektama i aktivnim građanima koji žele i imaju šta da kažu o prazninama koje nas okružuju.

– (Re)konstrukcija doživljaja prostora je pokazala da je neophodno da razgovaramo, da slušamo i čujemo jedni druge jer verujem da samo tako možemo doći do rešenja od zajedničkog interesa – napominje Tatjana Babić.

Naša sagovornica ističe da svaka od celina koju su istraživali, bilo da je reč o privrednim, kulturnim, vojnim... praznim prostorima, ima neke specifičnosti koje traže posebnu pažnju.

– Zbog toga smo i odlučili da posle uvodne tribine održane 26. novembra, do jubilarnog izdanja manifestacija „Dani arhitekture” i „Salon arhitekture” koje će uslediti na proleće, s kompetentnim učesnicima iz različitih oblasti, otvorimo dijalog o svakoj temi posebno. Prva naredna tribina trebalo bi da usledi krajem januara i u fokusu diskusije želimo da budu objekti i prostori čija je namena prvenstveno u funkciji kulturnih sadržaja.

To su, naglašava naša sagovornica, pre svega prostori od Petrovaradinske tvrđave i „Eđšega”, do Ranžirne stanice.

– Nadamo se da će se u te važne teme aktivno uključiti i svojim dosadašnjim bogatim iskustvom doprineti njihovom osvetljavanju, profesionalci koji znaju kako se štite takvi objekti. Isto očekujemo i od urbanista koji brinu o ukupnom „izgledu” grada, kao i od udruženja aktivnih u oblasti kulture koja imaju programe za (re)aktivaciju pomenutih prostora, ali i od gradskih uprava zaduženih za pružanje uslova da se takve stvari i realizuju.

Tatjana Babić kaže da tipologija obrađivanih objekata, ali i interesovanje građana za život Novog Sada, usmeravaju dinamiku planiranih tribina.

– To praktično znači da ćemo jednom mesečno, do kraja maja 2016. godine, zajedno „obrađivati” po jednu temu. Počinjemo prostorima u funkciji kulture, potom privrede pa vojnim objektima i kroz odgovore na takvim skupovima, cilj nam je da tokom maja pripremimo smernice potkrepljene izložbom, koju bismo uputili prema zajednici. Svaki od tih problema mora biti sagledan iz više uglova i izvesno traži detaljnu pripremu i iskrenu spremnost svih da otvoreno govore i preuzmu odgovornost za zajedničko okruženje.

Zaključci s tribina trebalo bi, po ideji, da predstavljaju inicijativu za dalje korake. Cilj projekta koji je pokrenuo „Horizont 21” je da se osvesti značaj arhitektonskog nasleđa za Novi Sad.

– Svesni smo toga da je to dugotrajan i težak proces, a ne jednokratna aktivnost, i da traži podršku široke javnosti i trajnog zagovaranja ideje o potrebi (o)čuvanja nečega što smo nasledili: i od propadanja, i od trajnog uništavanja, i od pogrešnih namena, i od manjka interesovanja. Evropska iskustva nam pokazuju da je to moguće i da je potrebno. Nema razloga da ne sledimo primere dobre prakse i da učinimo koliko nam okolnosti u ovom trenutku dozvoljavaju. Najgore je nečinjenje, a najteže je raditi ako ne znate s kojim ciljem. Mi u „Horizontu 21” čvrsto verujemo u to da je ključ u obrazovanju i radimo na tome da od najmlađih naraštaja počne edukacija o životnom prostoru, ne samo iz ugla ekologije i razlike selo–grad već i u estetskom smislu, u istorijskom – da makar nauče ko su bili ljudi čija imena nose ulice kojima svakodnevno prolaze, do ekonomskog – od mogućnosti koje nude kreativne industrije, do važnosti razvoja preduzetničkog duha i aktiviranja u datim prostorima. Širok je horizont u kojem se može raditi, ali su i duboko ukorenjeni problemi koji ne mogu nestati preko noći. Zato nam je značajna podrška, od resornih institucija, naučnih radnika, do građana koji žele da ostave trag u vremenu i prostoru u kojem žive.

Koordinatorka projekta veli da nadležnosti daju okvir za rad institucijama javnog sektora – od JP „Urbanizam”, s kojim su u dosadašnjim aktivnostima imali odličnu saradnju, preko ZIG-a, Zavoda za zaštitu spomenika kulture…

– Tu svakako mislim i na Društvo arhitekata Novog Sada, koje je odmah prepoznalo ideju i podržalo sve aktivnosti, kao i na neke civilne organizacije – a nema ih mnogo – koje se zalažu za teme iz oblasti arhitekture i urbanizma. Naravno, verujemo da će i aktuelne promene u zakonodavnom okviru učiniti značajne pomake, ali tu se ne iscrpljuje lista institucija, tema i otvorenih pitanja jer, primera radi, vojni objekti se posmatraju kao posebna celina i traže uključivanje od Ministarstva odbrane do lokalnih samouprava. 

S. Savić

Povezivanje javnog i civilnog sektora

Tatjana Babić kaže da je projekat započet povezivanjem javnog i civilnog sektora.

– Nismo želeli da nepromišljeno i megalomanski otvorimo dijaloge sa svima pa da površno dotaknemo sve, a ne uradimo ništa. U ovoj fazi razvoja projekta su Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, Departman za arhitekturu FTN-a i DANS bili partneri koji su dali doprinos shodno cilju projekta. Nismo dobili „odbijenice” od drugih aktera u toj oblasti, već će produbljivanje teme značiti i njihovu aktivniju ulogu. Nadamo se da će prepoznati i svoj značaj i obavezu, a ako bude drugačije, nećemo se libiti da to i naglasimo, ali smo svesni da nisu svi jednako otvoreni za dijalog, što će biti zajednički deo posla, našeg centra i medija, da osvetlimo značaj aktivnog uključivanja u temu čiji smo svi deo.