Оптимизма и наде никада није недостајало

а када је било берићетно, народ је веровао да ће им догодине бити још боље. У сваком случају, оптимизма и наде никада недостајало није.Прелиставајући архиву нашег листа извдојили смо неколико занимљивих запажања наших колега који су као део дежурне екипе, “најлуђу ноћ” провели радно, на терену.

Тако је са дочека 1964. године извештавао Радивој Ковачевић Фрајлих, а из његовог пера остало је забележно да је  “Нова 1964, преступна, година  дочекана у свечаном градском амбијенту, уз украсе разнобојних сијалица.Високе цене по локалима помутиле су многобројним Новосађанима расположење и домаће буyете. У друштвеним клубовима било је најопуштеније и најпријатније, уз музику са магнетофона, грамофона, телевизора или радио пријемника. У клубу ’Форума’, у замрзнутој новогодишњој ноћи, играло се коло, чардаш, твист и помало заборављени чарлстон. Група мађарских туриста која је из Сегедина стигла на прославу у Нови Сад, запосела је Жуту салу хотела ’Војводина’. У Ловачкој сали хотела ’Тврђава’, гости су уз вермут, коњак или вино испраћали стару годину.



Изгледа да је овога пута далеко већи број Новосађана него ранијих година, новогодишњу ноћ провео у кругу најближих пријатеља и родбине, у становима, уз печену ћурку и добро вино. ТВ програм који је трајао до три сата иза поноћи, главни је кривац што новосадске улице у новогодишњој ноћи нису биле онако бучне, као обично у оваквој прилици.”



На насловној страни “Дневника” остало је забележено да је 1974. годину председник Тито дочекао у Словенији, на Брду код Крања. У интервјуу који је дао нашем новинару Славку Марићу, председник Скупштине општине др Милан Чанак навео је да ће у 1974. години “највећа пажња бити посвећена даљој стабилизацији привреде”, додајући да “не треба очекивати спектакуларне резултате у повећању материјалне основе образовања, културе, здравства и других делатности, али ће нови односи дати далеко боље ефекте него што смо их до сада имали.” У тексту Слободана Лазића “Богате трпезе, песма, радост”, наводи се да се највећи број Новосађана веселио уз телевизијски новогодишњи програм, али су и ресторани и хотели били пуни.



“Већ у поподневним часовима по новосадским кафанама тешко је било прићи шанку или добити место за кафанским столом. У први сумрак у центру је врвело као у кошници, орили су се гласови продаваца конфета, жабица, прскалица, шарених капа од креп-папира и других новогодишњих реквизита. Око 21 час замрла је граја на улицама, а добра атмосфера преселила се у ресторане, клубове, станове, али новогодишњи штимунг био је и у срцима оних који су се налазили на радним задацима.”



“Пуна трпеза чекала је госте и у чортановачком хотелу, а у одмаралишту ’Електровојводине’  било је 180 гостију које је забављао оркестар Браће Поповић. У поноћ је у хотелу “Венац” на Иришком венцу настала лудница. На једном месту гости из Новог Сада, Београда, Руме, Инђије и Пазове пожелели су лепе жеље једни другима. Ресторани ’Тврђава’ и ’Варадин’ на Петроварадинској тврђави окупили су 330 гостију, а забављали су их оркестри Јанике и Јанчике Балажа. Специјално за ову прилику боце шампањца ’Милион’ снижене су са 75 на 40 динара.



Даница Девечерски и Бранко Лучић извештавали су са дочека 1988.године. У фоткама богато илустрованом тексту “Ноћ када се није штедело”, дочарана је весела атмосфера коју су красиле пуне трпезе. “Нови Сад је из старе у Нову годину ушао обавијен маглом, која није покварила расположење у препуним локалима. Пензионери су славили у клубу ’Олга Петров’ по цени од ’само 1.500’ динара по особи (поређења ради, кифла је коштала 90 динара, јаје 110, а јогурт 220 динара). У цену су биле урачунате декорација и музика, а за мени се свако побринуо код своје куће.

У хотелу ’Парк’ Нову годину дочекало је 1.300 гостију. Славило се у Конгресној сали, у ’Клубу самих’ и евергрин клубу ’Денди’.



Певали су Анђелка Говедаревић, Јелица Кукић, Славољуб Кулишић, а свирали ’Бачки медаљони’, Оркестар ’6 М’... Храну је у кухињи ’Парка’ спремало двадесет кувара: утрошено је 800 кг меса, 150 кг кобасица, 70 кг рена и 50 кг печурки, те гости свакако нису остали гладни. Хотел ’Нови Сад’ имао је 500 гостију, распоређених у ресторану хотела и дискотеци ’Ареа’. Свирао је оркестар Слободана Вучића, а за штимунг се побринули плесна група ’Топ денс’ и мађионичари. На Рибарском острву у ресторану кампа окупили су се љубитељи тамбурице, а славље је трајало до 8 ујутру. Бирана је лепотица вечери, а главни добитак на томболи било је печено прасе од 14 кг. Око 3 часа иза поноћи служена је сарма с домаћим кобасицама. Цена дочека била је 25.000 динара по особи, што је било прихватљиво за дактилографа Бранка Шушњара, радника Дамира Кенига, грађевинску техничарку Марију Коши и оператера Зорана Вељкова.



Припремио: Сава Савић

 

Последњи заједнички валцер у хотелу “Парк”



Нову 1977. годину Тито и Јованка Броз дочекали су у новосадском хотелу “Парк”. Та година означена је као прослава 40 година од доласка Јосипа Броза на чело КПЈ. Остаће упамћено да су Јованка и Тито одиграли последњи заједнички валцер, јер је следећу Нову годину Тито дочекао сам. Домаћини су најзначајнијим гостима били градоначелник Јован Дејановић и председник ПК СК Војводине Душан Алимпић. На дочеку је било 710 гостију, а припремљено је било 3.400 порција разноврсних јела. Тита је служио његов персонални конобар Видоје Бјелобрк, који је, према његовим речима мало јео, пио је виски “чивас регал” с лимуном, док је Јованка уживала у јагњетини и колачу с бананама, док је оркестар Јанике Балажа свирао маестрално. Специјално за ту прилику, на другом спрату за брачни пар Броз изграђен је био посебан апартман, али упркос наговарању Јованке, Тито није желео да у њему проведе ноћ.