Optimizma i nade nikada nije nedostajalo

a kada je bilo berićetno, narod je verovao da će im dogodine biti još bolje. U svakom slučaju, optimizma i nade nikada nedostajalo nije.Prelistavajući arhivu našeg lista izvdojili smo nekoliko zanimljivih zapažanja naših kolega koji su kao deo dežurne ekipe, “najluđu noć” proveli radno, na terenu.

Tako je sa dočeka 1964. godine izveštavao Radivoj Kovačević Frajlih, a iz njegovog pera ostalo je zabeležno da je  “Nova 1964, prestupna, godina  dočekana u svečanom gradskom ambijentu, uz ukrase raznobojnih sijalica.Visoke cene po lokalima pomutile su mnogobrojnim Novosađanima raspoloženje i domaće buyete. U društvenim klubovima bilo je najopuštenije i najprijatnije, uz muziku sa magnetofona, gramofona, televizora ili radio prijemnika. U klubu ’Foruma’, u zamrznutoj novogodišnjoj noći, igralo se kolo, čardaš, tvist i pomalo zaboravljeni čarlston. Grupa mađarskih turista koja je iz Segedina stigla na proslavu u Novi Sad, zaposela je Žutu salu hotela ’Vojvodina’. U Lovačkoj sali hotela ’Tvrđava’, gosti su uz vermut, konjak ili vino ispraćali staru godinu.



Izgleda da je ovoga puta daleko veći broj Novosađana nego ranijih godina, novogodišnju noć proveo u krugu najbližih prijatelja i rodbine, u stanovima, uz pečenu ćurku i dobro vino. TV program koji je trajao do tri sata iza ponoći, glavni je krivac što novosadske ulice u novogodišnjoj noći nisu bile onako bučne, kao obično u ovakvoj prilici.”



Na naslovnoj strani “Dnevnika” ostalo je zabeleženo da je 1974. godinu predsednik Tito dočekao u Sloveniji, na Brdu kod Kranja. U intervjuu koji je dao našem novinaru Slavku Mariću, predsednik Skupštine opštine dr Milan Čanak naveo je da će u 1974. godini “najveća pažnja biti posvećena daljoj stabilizaciji privrede”, dodajući da “ne treba očekivati spektakularne rezultate u povećanju materijalne osnove obrazovanja, kulture, zdravstva i drugih delatnosti, ali će novi odnosi dati daleko bolje efekte nego što smo ih do sada imali.” U tekstu Slobodana Lazića “Bogate trpeze, pesma, radost”, navodi se da se najveći broj Novosađana veselio uz televizijski novogodišnji program, ali su i restorani i hoteli bili puni.



“Već u popodnevnim časovima po novosadskim kafanama teško je bilo prići šanku ili dobiti mesto za kafanskim stolom. U prvi sumrak u centru je vrvelo kao u košnici, orili su se glasovi prodavaca konfeta, žabica, prskalica, šarenih kapa od krep-papira i drugih novogodišnjih rekvizita. Oko 21 čas zamrla je graja na ulicama, a dobra atmosfera preselila se u restorane, klubove, stanove, ali novogodišnji štimung bio je i u srcima onih koji su se nalazili na radnim zadacima.”



“Puna trpeza čekala je goste i u čortanovačkom hotelu, a u odmaralištu ’Elektrovojvodine’  bilo je 180 gostiju koje je zabavljao orkestar Braće Popović. U ponoć je u hotelu “Venac” na Iriškom vencu nastala ludnica. Na jednom mestu gosti iz Novog Sada, Beograda, Rume, Inđije i Pazove poželeli su lepe želje jedni drugima. Restorani ’Tvrđava’ i ’Varadin’ na Petrovaradinskoj tvrđavi okupili su 330 gostiju, a zabavljali su ih orkestri Janike i Jančike Balaža. Specijalno za ovu priliku boce šampanjca ’Milion’ snižene su sa 75 na 40 dinara.



Danica Devečerski i Branko Lučić izveštavali su sa dočeka 1988.godine. U fotkama bogato ilustrovanom tekstu “Noć kada se nije štedelo”, dočarana je vesela atmosfera koju su krasile pune trpeze. “Novi Sad je iz stare u Novu godinu ušao obavijen maglom, koja nije pokvarila raspoloženje u prepunim lokalima. Penzioneri su slavili u klubu ’Olga Petrov’ po ceni od ’samo 1.500’ dinara po osobi (poređenja radi, kifla je koštala 90 dinara, jaje 110, a jogurt 220 dinara). U cenu su bile uračunate dekoracija i muzika, a za meni se svako pobrinuo kod svoje kuće.

U hotelu ’Park’ Novu godinu dočekalo je 1.300 gostiju. Slavilo se u Kongresnoj sali, u ’Klubu samih’ i evergrin klubu ’Dendi’.



Pevali su Anđelka Govedarević, Jelica Kukić, Slavoljub Kulišić, a svirali ’Bački medaljoni’, Orkestar ’6 M’... Hranu je u kuhinji ’Parka’ spremalo dvadeset kuvara: utrošeno je 800 kg mesa, 150 kg kobasica, 70 kg rena i 50 kg pečurki, te gosti svakako nisu ostali gladni. Hotel ’Novi Sad’ imao je 500 gostiju, raspoređenih u restoranu hotela i diskoteci ’Area’. Svirao je orkestar Slobodana Vučića, a za štimung se pobrinuli plesna grupa ’Top dens’ i mađioničari. Na Ribarskom ostrvu u restoranu kampa okupili su se ljubitelji tamburice, a slavlje je trajalo do 8 ujutru. Birana je lepotica večeri, a glavni dobitak na tomboli bilo je pečeno prase od 14 kg. Oko 3 časa iza ponoći služena je sarma s domaćim kobasicama. Cena dočeka bila je 25.000 dinara po osobi, što je bilo prihvatljivo za daktilografa Branka Šušnjara, radnika Damira Keniga, građevinsku tehničarku Mariju Koši i operatera Zorana Veljkova.



Pripremio: Sava Savić

 

Poslednji zajednički valcer u hotelu “Park”



Novu 1977. godinu Tito i Jovanka Broz dočekali su u novosadskom hotelu “Park”. Ta godina označena je kao proslava 40 godina od dolaska Josipa Broza na čelo KPJ. Ostaće upamćeno da su Jovanka i Tito odigrali poslednji zajednički valcer, jer je sledeću Novu godinu Tito dočekao sam. Domaćini su najznačajnijim gostima bili gradonačelnik Jovan Dejanović i predsednik PK SK Vojvodine Dušan Alimpić. Na dočeku je bilo 710 gostiju, a pripremljeno je bilo 3.400 porcija raznovrsnih jela. Tita je služio njegov personalni konobar Vidoje Bjelobrk, koji je, prema njegovim rečima malo jeo, pio je viski “čivas regal” s limunom, dok je Jovanka uživala u jagnjetini i kolaču s bananama, dok je orkestar Janike Balaža svirao maestralno. Specijalno za tu priliku, na drugom spratu za bračni par Broz izgrađen je bio poseban apartman, ali uprkos nagovaranju Jovanke, Tito nije želeo da u njemu provede noć.