Пахор: Да има дијалога с Хрватском, жица не би требала
ЉУБЉАНА: Словеначки председник Борут Пахор изјавио је данас да жичана ограда на граници с Хрватском не би била потребна кад би европска политика према
миграцијама била јединствена, а словеначка влада у договору с Хрватском пронашла решење за заустављање прилива миграната и избеглица пошто ЕУ престане да их прима.
"Нема дијалога с хрватском страном о стриктној граничној контроли коју захтевају шенгенски прописи, а кад би се то договорило онда би и потреба за постављањем ограде на граници била знатно мања", рекао је Пахор у новогодишњем интервјуу за љубљански "Дневник".
"Без таквог договора с Хрватском ица сама по себи неће омогућити доследну граничну контролу коју налаже Шенген", рекао је он оценивши, међутим, да би за уклањање жице био потребан пристанак Нермачке и Аустрије, те држава на балканској избегличкој рути, као и јасно дефинисана имиграцијска политика ЕУ које за сада нема.
Будући да ЕУ нема јединствену избегличку и имиграцијску политику, словеначка влада се одлучила за бодљикаву жицу како би послала поруку да преко Балкана у Европу долази превише миграната, није сама у стању да им обезбеди хуманитарно збрињавање те да њихов број постепено треба смањивати, навео је Пахор, а преноси Хина.
Он је оценио да је одлука Церарове владе да се жилет жица постави на делу границе с Хрватском која је и граница Шенген у том тренутку била исправна и неизбежна макар она била привремена те да ће потреба за тиме престати кад се за то створе услови.
Говорећи о словеначкој спољној политици и ЕУ, Пахор је рекао да Словенија мора да остати у чврстом језгру европских држава које воде Немачка и Француска, односно у Еврозони и Ссенгену јер је то словеначки национални интерес.
Према Пахоровој оцени, ЕУ је пред искушењима која прете дезинтеграцијским процесима до којих ће доћи уколико се не постигне нова сугласност на темељу одлуке већине европских грађана о реформи ЕУ.
Његова лична визија је, како је навео, формирање "Сједињених Европских Држава" чије чланице би биле тешње повезане него што су сада, препуштајући још више својих надлености центру.
Ако до тога не дође, ЕУ би могла да почне да се распада или дели на више делова, што би значило повратак на стање кад су геополитичке прилике водиле у сукобљавање, а што за Словенију не би било добро, закључио је словеначки председник.
(Танјуг)