Кафана је моја омиљена друштвена мрежа

„У кафану нећу више привирити ја, од понедељка, од понедељка, фитнес, wellnes, слана соба, whirelles и спа, од понедељка, од понедељка“, нижу се свима добро позната обећања у песми „Бећарски понедељак”, која је аутору и извођачу Ђорђу Чавићу донела прво место на „Златној тамбурици” 2015, као и престижан епитет најлепше нове војвођанске песме. Храброст композитора, извођача и мултиинструменталисте Ђорђа Чавића да изађе из оквира традиционалних војвођанских тема, попут тамбураша, враних коња, пустих снова и несрећних љубави, исплатила се и донела му, како сам каже, неочекивану награду.

- Нисам размишљао о награди и прво место ме је изненадило, наравно пријатно. Задовољство је певати уз Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и то ми је први мотив када је у питању „Златна тамбурица”. Свакако награда ме инспирише да наставим са ауторским радом. Права победа за аутора је када песма настави да живи и када полако почне да улази у народ што се дешава са неким мојим песмама које и без агресивне рекламе почињу да се траже и публици се допадају. То је случај са песмама „Дероњачки штим”, „Лепа Новосађанка” и „У мом загрљају” који изводи тамбурашки састав „Ла Банда”. Испред мене је пуно посла јер имам доста песама које планирам да снимим са врхунским тамбурашима, а за то треба велика организација и припрема јер желим да добијем продукцију на високом нивоу.

Победничка песма „Бећарски понедељак” има занимљив текст у коме обећавате да ћете се оканути кафане и почети здрав живот, шта је била инспирација да направите отклон од уобичајених војвођанских тема, попут салаша, Дунава и несрећне љубави?

Текст је спонтано написан у кафани, наравно, док сам слушао моје пријатеље из ТО „Романса”, како свирају лепе Војвођанске инструментале на тамбурама, и покушавао да пијем лимунаду. Тамбураши се раштркали по сали и направили „surround” а мени нешто одједном постало лепо и испунио ме неки унутрашњи осмех који је препознао и конобар. Требало му је 10 секунди да ме убеди да пређем на вино, а где је вино стиже и мезе, наравно. Опет је леп тренутак у кафани победио мој лабилни карактер, али је тренутак био толико леп да је заслужио да победи, а ја чврсто обећам себи да ћу „од понедељка” окренути нови лист. Још увек чекам да дође тај понедељак. Конобар ме зна, доноси папир и оловку, ставља ми на црвено-бели карирани стољњак и песма иде сама од себе. То су за мене најлепши тренуци када се песма рађа, а када се сними и заврши, просто ми је жао што је све готово. Данас смо бомбардовани разним здравим начинима живота и наравно све мора да има страни назив да би звучало модерно као и обавезне намирнице са другог краја планете које су баш незаменљиве у исхрани.  Мало ми то смета, али се не једим пуно, више ми је смешно. Песму сам убрзо почео да певушим пријатељима уз клавир и реакције су биле веома различите али осмех ником није изостао када је слушао. Прво сам хтео да се зове „карактерна песма” али сам јој ипак на крају дао име „Бећарски понедељак”. Полако се граде нови салаши по Војводини и то ме радује, у несрећне љубави не верујем, а Дунав ми никуд неће побећи... Тренутно би било неискрено и чисто занатлијски када бих писао о томе, а оптимиста сам по природи и живим у садашњости.

Бећар никако да дочека тај понедељак и да се уклопи у савремене тенденције, али зато се музика мења. Како данас изгледа та нова војвођанска песма?

Као што су бећари доживели еволуцију тако мислим да је природно да се и војвођанска песма мења али наравно не да робује трендовима. Оно што тренутно радим је снимање традиционалних тамбурашких инструмената савременом студијском техником како бих добио модерне и квалитетне снимке. Треба неговати традицију али и покушавати нешто ново јер само тако музика може да напредује. Одличан је пример „Тамбурица фест”, који је тамбураше поставио на велику сцену и који је за кратко време унапредио тамбурашку музику у целом региону. Драго ми је да сам од почетка део тог тима и да сам написао химну „Тамбурица феста”. Оно што свакако недостаје, то је већа медијска заступљеност тамбурашке музике.

Који је ваш омиљен бећарац? Шта свирате за своју душу?

Омиљени бећарац ми је мој „Бећарски понедељак”, а за своју душу правим нове песме без тенденција да се уклопим у било који жанр и то ми се тренутно свиђа. Волим пуно жанрова а и оне које мање волим трудим се да разумем и да саслушам. Оно што не волим су свакако песме које се праве „на силу”, којих је на жалост пуно у свим жанровима и које свој бесмисао постојања надокнађују медијским бомбардовањем.

Имате песму „Кафански маратонци”, која је то тајна магија кафане која привлачи људе да тамо проводе ноћи и дане?

Песму „кафански маратонци” сам написао на позив фестивала „Лира” у Београду и завршио је у јако кратком року са својим пријатељем аранжером господином Гораном Воргићем. Припремам  ускоро и тамбурашку верзију ове песме. Ја сам кафански маратонац и кафана је моја омиљена друштвена мрежа. Кафана пружа оно што нам свима данас недостаје, незаменљиви контакт очи у очи и праву анти-стрес терапију када се окружите са људима који вам пријају. Залажем се за забрану мобилних телефона у кафанама.

Спремате занимљиву  песму „Jebeurre танго”…

Недавно сам имао жанровски излет и снимио сам веома контроверзну композицију Jebeurre танго (Џибер Танго), која је комбинација танга милонга, свинга са додацима нашег балканског сензибилитета. Песма је комплетно снимљена са живим инструментима, а имао сам срећу да окупим врсне музичаре и за један дан снимања код мога пријатеља Пеђе Пејића, у студију До Ре Ми и добили смо врхунску песму. Контрабас је свирао Ервин Малина, перкусије Урош Шећеров, а клавир Видан Столић. Такође, била ми је част да угостим једног од најбољих светских хармоникаша господина Лело Ника, који је за ову прилику допутовао из Данске. Радња песме је дан после кафанског маратонисања и ја се надам да ћу је завршити до првог јануара.

Недавно сте имали концерт у студију М, где сте извели обраде поп хитова уз тамбураше, као и наступ на Зеппелину, да ли нас очекује још таквих концерата?

Први је на реду велики новогодишњи концерт у Бечеју, 28. децембра,  који припремам са Великим тамбурашким оркестром РТВ и на коме ћу певати део програма летос изведеног на Зеппелину, поводом одржавања светског дана музике. То су обраде популарних југословенских поп композиција прилагођене тамбурашком оркестру. Гост на концерту ми је др Агота Виткаи Кучера, па ћемо програм обогатити класичним нумерама и наравно традиционалним песмама. Други концерт који припремам, у оквиру радијске емисије „М-кључ”, заказан је за 22. март, али су припреме увелико у току. Обрадићемо стране композиције различитих жанрова у комбинацији с мојим новим ауторским песмама. Радује ме да за ову концепцију концерта постоји интересовање у целом региону и да се већ преговара за концерт у мом родном Тителу и још неким местима. Посебно сам поносан на концерт поводом Светског дана музике на броду Зепеллин који ће РТВ емитовати у току новогодишњих празника.

Снежана Милановић