Црна Гора мора у НАТО, а Ђукановић у пензију

која је без пардона користила сузавац, шок бомбе и сирову силу, једини губитници су, оцена је неострашћених посматрача - грађани Црне Горе. Јер, кључни актери сукоба који је резултирао са четрдесетак повређених демонстраната и припадника МУП-а те приличном материјалном штетом, заправо су после свега прилично задовољни: организатор протеста Демократски фронт јер се, бар у овом тренутку, са маргине пробио до позиције највидљивије опозиционе снаге, а стожер владајуће коалиције, Ђукановићев ДПС, зато што је уз сва љуљања “остао у седлу”...

– Дешавања и протести од 24. октобра само су потврдили да црногорска политичка сцена и њени субјекти имају огроман дефицит демократског капацитета. И како то бива, када је демократија само декларативно средство у популистичкој утакмици, грађани су заробљени у мрежи политичке манипулације – појашњава за „Дневник” Борис Марић, правни саветник подгоричког Центра за грађанско образовање. – Овај пут са једне стране је ДФ, у коме као лидери егзистирају исти они које је некадашња београдска власт инструирала да се Црна Гора покори патерналистичком односу српског национализма, а са друге је стране трајући Ђукановићев ДПС, који заступа прогресивне спољнополитичке циљеве, али влада на коминтерновски начин.



По речима нашег саговорника, суштина је у томе да је тенденција структура попут ДПС-а и ДФ-а у основи сузбијање грађанских опција, алтернативних решења, те пуна контрола над друштвеним процесима кроз коришћење разних видова притисака и уцена, заправо афирмацију жеље да се влада “ратом и миром” једног друштва... 



– У овом тренутку намећу се два расплета. Један је неопходност друштвеног дијалога, институционалног дијалога који би показао пуну одговорност политичких елита. Овај дијалог мора имати јасан циљ и резултат, а то је имплементација изборног законодавства уз успостављање неопходне контроле изборног процеса, што би резултате будућих избора учинило у целости легитимним. Други, пак, сценарио јесте даље продубљивање кризе, опструкција поменутог дијалога, те обесмишљавање институционалног деловања, што би Црни Гору вратило деценијама уназад.

На питање хоће ли се актуелни догађаји на било који начин рефлектовати на европски пут Црне Горе, Борис Марић наводи да верује да ће политичке елите у држави бити довољно одговорне и коначно схватити да је даље отварање према евроинтеграцијама, уз изградњу самосталних државних институција, дакле без непримереног политичког утицаја, најбољи пут за црногорског друштво...

– Стварање демократских претпоставки, попут поменутих фер и слободних избора, нажалост не иде ни лако ни једноставно. Друштво пролази кроз многе проблеме, а отпори даљој демократизацији станују у постојању системске корупција на високом нивоу, везама организованог криминала и неких доносиоца одлука, националистичким изразима који су итекако живи и имају своје интересе. Ипак, Црна Гора има и даље велику шансу да преговоре са ЕУ искористи за даљи развој друштва и успостављање функционалне демократије.



По оцени саговорника „Дневника”, Извештај о напретку Црне Горе, који би Европска комисија ускоро требало да обнародује, биће релативно позитиван, већ и због чињенице да земља чека позивницу за НАТО. Но, додаје, 2016, уједно и изборне године, Црну Гору чека пуно проблема.

– Европска унија ће заоштрити своје захтеве, посебно у делу владавине права, што значи пуну функционалност и мерљиве резултате у борби против корупције на високом нивоу и организованог криминала. Другим речима, Црна Гора мора показати да нема недодирљивих. Капацитет да то покаже биће пресудан за карактер и динамику реформи, даље могућности економског развоја, али и за укупну одрживост црногорског друштва.



Црна Гора, по оцени Бориса Марића, има велике шансе да у децембру добије позивницу за НАТО. За њега, црногорска спољна политика и јесте најјаснија и најконкретнија политика коју промовише црногорска власт.

– Међутим партнери у НАТО савезу, уз партнере у ЕУ, јасно препознају недемократски карактер црногорске власти на унутрашњем плану и засигурно ће инсистирати на отварању конкретног процеса који би требало да доведе до слободних и фер избора, па вероватно и повлачења Ђукановића са политичке сцене, као некога ко већ дуже време оптерећује неопходну друштвену инклузију и јачање друштвене стабилности. На жалост својим актуелним деловањем ДФ само јача Ђукановићеву позицију, колико је то могуће након вишедеценијског вршења власти.



Марић на крају закључује да Црна Гора пролази кроз врло ризичан период, јер многи имају интерес да дође до њене дестабилизације што је друштво ближе интегрисању у веће међународне системе, „било да се мотиви крију у политичким амбицијама, било да је некоме потребан лов у мутном”.

– Изградња демократског друштва је и изградња потребне стабилности, одавно је јасно да то земље нашег региона нису у стању да ураде саме, али зато морају искористити европске интеграционе процесе као шансу за изградњу демократских капацитета.



С друге стране, ЕУ би морала додатно да се заинтересује за регион Западног Балкана, да поради на јачању повезаности унутар региона, било да се ради о путној инфраструктури, привредним основама, већој робној размени као и јединственом културном простору. Такође, не сме се пренебрегнути ни чињеница да постоји одређена правилност између напредовања процеса евро-атлантских интеграција и заоштравања односа у црногорском друштву. А како су такви отпори могући у свим земљама региона, ЕУ би морала да развија и политику јачања безбедности процеса интеграција.



Мирослав Стајић