Crna Gora mora u NATO, a Đukanović u penziju

koja je bez pardona koristila suzavac, šok bombe i sirovu silu, jedini gubitnici su, ocena je neostrašćenih posmatrača - građani Crne Gore. Jer, ključni akteri sukoba koji je rezultirao sa četrdesetak povređenih demonstranata i pripadnika MUP-a te priličnom materijalnom štetom, zapravo su posle svega prilično zadovoljni: organizator protesta Demokratski front jer se, bar u ovom trenutku, sa margine probio do pozicije najvidljivije opozicione snage, a stožer vladajuće koalicije, Đukanovićev DPS, zato što je uz sva ljuljanja “ostao u sedlu”...

– Dešavanja i protesti od 24. oktobra samo su potvrdili da crnogorska politička scena i njeni subjekti imaju ogroman deficit demokratskog kapaciteta. I kako to biva, kada je demokratija samo deklarativno sredstvo u populističkoj utakmici, građani su zarobljeni u mreži političke manipulacije – pojašnjava za „Dnevnik” Boris Marić, pravni savetnik podgoričkog Centra za građansko obrazovanje. – Ovaj put sa jedne strane je DF, u kome kao lideri egzistiraju isti oni koje je nekadašnja beogradska vlast instruirala da se Crna Gora pokori paternalističkom odnosu srpskog nacionalizma, a sa druge je strane trajući Đukanovićev DPS, koji zastupa progresivne spoljnopolitičke ciljeve, ali vlada na kominternovski način.



Po rečima našeg sagovornika, suština je u tome da je tendencija struktura poput DPS-a i DF-a u osnovi suzbijanje građanskih opcija, alternativnih rešenja, te puna kontrola nad društvenim procesima kroz korišćenje raznih vidova pritisaka i ucena, zapravo afirmaciju želje da se vlada “ratom i mirom” jednog društva... 



– U ovom trenutku nameću se dva raspleta. Jedan je neophodnost društvenog dijaloga, institucionalnog dijaloga koji bi pokazao punu odgovornost političkih elita. Ovaj dijalog mora imati jasan cilj i rezultat, a to je implementacija izbornog zakonodavstva uz uspostavljanje neophodne kontrole izbornog procesa, što bi rezultate budućih izbora učinilo u celosti legitimnim. Drugi, pak, scenario jeste dalje produbljivanje krize, opstrukcija pomenutog dijaloga, te obesmišljavanje institucionalnog delovanja, što bi Crni Goru vratilo decenijama unazad.

Na pitanje hoće li se aktuelni događaji na bilo koji način reflektovati na evropski put Crne Gore, Boris Marić navodi da veruje da će političke elite u državi biti dovoljno odgovorne i konačno shvatiti da je dalje otvaranje prema evrointegracijama, uz izgradnju samostalnih državnih institucija, dakle bez neprimerenog političkog uticaja, najbolji put za crnogorskog društvo...

– Stvaranje demokratskih pretpostavki, poput pomenutih fer i slobodnih izbora, nažalost ne ide ni lako ni jednostavno. Društvo prolazi kroz mnoge probleme, a otpori daljoj demokratizaciji stanuju u postojanju sistemske korupcija na visokom nivou, vezama organizovanog kriminala i nekih donosioca odluka, nacionalističkim izrazima koji su itekako živi i imaju svoje interese. Ipak, Crna Gora ima i dalje veliku šansu da pregovore sa EU iskoristi za dalji razvoj društva i uspostavljanje funkcionalne demokratije.



Po oceni sagovornika „Dnevnika”, Izveštaj o napretku Crne Gore, koji bi Evropska komisija uskoro trebalo da obnaroduje, biće relativno pozitivan, već i zbog činjenice da zemlja čeka pozivnicu za NATO. No, dodaje, 2016, ujedno i izborne godine, Crnu Goru čeka puno problema.

– Evropska unija će zaoštriti svoje zahteve, posebno u delu vladavine prava, što znači punu funkcionalnost i merljive rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala. Drugim rečima, Crna Gora mora pokazati da nema nedodirljivih. Kapacitet da to pokaže biće presudan za karakter i dinamiku reformi, dalje mogućnosti ekonomskog razvoja, ali i za ukupnu održivost crnogorskog društva.



Crna Gora, po oceni Borisa Marića, ima velike šanse da u decembru dobije pozivnicu za NATO. Za njega, crnogorska spoljna politika i jeste najjasnija i najkonkretnija politika koju promoviše crnogorska vlast.

– Međutim partneri u NATO savezu, uz partnere u EU, jasno prepoznaju nedemokratski karakter crnogorske vlasti na unutrašnjem planu i zasigurno će insistirati na otvaranju konkretnog procesa koji bi trebalo da dovede do slobodnih i fer izbora, pa verovatno i povlačenja Đukanovića sa političke scene, kao nekoga ko već duže vreme opterećuje neophodnu društvenu inkluziju i jačanje društvene stabilnosti. Na žalost svojim aktuelnim delovanjem DF samo jača Đukanovićevu poziciju, koliko je to moguće nakon višedecenijskog vršenja vlasti.



Marić na kraju zaključuje da Crna Gora prolazi kroz vrlo rizičan period, jer mnogi imaju interes da dođe do njene destabilizacije što je društvo bliže integrisanju u veće međunarodne sisteme, „bilo da se motivi kriju u političkim ambicijama, bilo da je nekome potreban lov u mutnom”.

– Izgradnja demokratskog društva je i izgradnja potrebne stabilnosti, odavno je jasno da to zemlje našeg regiona nisu u stanju da urade same, ali zato moraju iskoristiti evropske integracione procese kao šansu za izgradnju demokratskih kapaciteta.



S druge strane, EU bi morala dodatno da se zainteresuje za region Zapadnog Balkana, da poradi na jačanju povezanosti unutar regiona, bilo da se radi o putnoj infrastrukturi, privrednim osnovama, većoj robnoj razmeni kao i jedinstvenom kulturnom prostoru. Takođe, ne sme se prenebregnuti ni činjenica da postoji određena pravilnost između napredovanja procesa evro-atlantskih integracija i zaoštravanja odnosa u crnogorskom društvu. A kako su takvi otpori mogući u svim zemljama regiona, EU bi morala da razvija i politiku jačanja bezbednosti procesa integracija.



Miroslav Stajić