Висковић: Запад брине војна сарадња Србије и Русије
Професор ФПН Иво Висковић сматра да је посета премијера Александра Вучића Москви почетак једне нове фазе у односима, а од Запада у првом тренутку очекује не баш добронамерну реакцију
на јачање војне сарадње Србије и Русије.Професор и бивши дипломата каже у интервјуу Танјугу да да у билатералним односима посета Москви има неспорно велики значај, да такве посете на највисем нивоу увек дају резултат и уверен је да ће ова свакако бити почетак једне нове фазе у односима две земље.
За њега је, каже, у овом тренутку најважније како ће Запад реаговати на поруке које су стигле из Москве, јер се, како објашњава, догодило нешто што је у овом часу за њих изузетно деликатно а то је јачање војне сарадње између Србије и Русије."У тренутној кризи у међународним односима, која влада између Запада и Русије, то сигурно неће бити у првом тренутку добронамерно примљено и ја се бојим да ће бити доста неповољних коментара за једно време", предвиђа Висковић.
Додаје, међутим,да је задатак политике да објасни шта се десило и да стога верује да ће наша дипломатија и наш државни врх имати врло скоро контакте са западним државницима и, у најмању руку с њиховим амбасадорима овде у Београду, те да ће бити сасвим јасно објашњено шта је била намера и шта су резултати посте.
Висковић сматра значајним и како ће посета бити примљена у региону, и у том смислу очекује да ће набавка наоружања из Русије посебно пажљиво бити третирана код наших комшија. Он је, каже, уверен да смо у једном доста непријатном часу морали нешто учинити зато што се ситуација нагло искомпликовала и то, како тврди, без наше воље и нашег учешћа.
"С једне стране избеглицка криза, а с друге нестабилност у појединим земљама довели су до тога, као што је познато, а председник владе је то недавно јавно оценио, да ми сматрамо да је ситуација у региону дестабилизована и да пажљиво морамо видети какве су могуће последице за нашу земљу", навео је Висковић додајући да је лично није тако озбиљном видео ситуацију, мислећи да је "мало боље", те да није неопходно да се иде ка јачању наоружавања.
Закључује, међутим, да је очигледно процена државног врха да је дестабилизација толико озбиљна или опасна да се мора предупредити и таквим мерама као што је стављање на знање да смо способни да се бранимо и да нас нико не сме угрозити ни на који начин.
И Брисел одговоран за споразум о ЗСО
Висковић очекује да се након благе реакције Брисела на намеру Приштине да одбаци споразум о ЗСО, огласи неко од функционера ЕУ, која је такође одговорна за реализацију споразума, и поручује да би уколико се то што је Приштина наумила и спроведе - Србија била преварена.На констатацију да благе реакције међународних званичника грађани Србије по правилу схватају као примену дуплих аршина, а доживљавају као неправду, Висковић за Танјуг каже:
"Не само да је неправда, то је нешто што је просто недопустиво у међународним односима. Постоји принцип који се обично цитира у свом латинском облику, пацта сум серванда, уговори се морају поштивати, споразум из Брисела је уговор који су две стране закључиле после заиста тешких преговора. И када га једна страна спроводи а друга у најосновнијем садржају доведе у питање онда се поставља дилема да ли се ради о понашању које је државнички одговорно и које се са стране међународне заједнице може прихватити, односно толерисати".
Висковић, наиме, као благ оцењује одговор Брисела у овом случају, мада примећује да "ЕУ нема баш често обичај да се оштрим речима осврће на неке догађаје изузев кад њима то одговара".У јавности је, међутим, како каже, потпуно јасно да такви потези апсолутно остављају утисак политике двоструких аршина, а у овој ситуацији то значи да се на један начин оцењују потези Србије а на други, много блажи, потези Приштине.
"У том смислу мислим да није добро што нису јаче реаговали, мада верујем да ће уследити дипломатска акција и да ће они преко дипломатских извора утицати на Приштину да се ова одлука опозиве", очекује Висковић.Јер, како каже, довести у питање сам споразум слањем пред Уставни суд значи изигравање тог споразума, а онда Србија нема никакву обавезу да такав споразум поштује, чиме се, додаје он, враћамо тамо где смо били много давно и што смо превазишли уз много напора.
Висковић мисли да то никоме у међународној заједници не одговара, а упитан која је порука Београду на такво поступање Брисела, каже да је то већ видљиво из изјаве премијера и других чланова владе, а та је порука: "Ми ћемо се заиста потрудити да се то спречи на сваки могући начин".То подразумева првенствено ургирање код саме ЕУ, односно њених представника који су за ту област задужени, јер ЕУ је не само гарант споразума него је била учесник, једва врста посредника, медијатора у свему томе и не може се избећи њихова одговорност, наводи Висковић.
ЕУ, уверен је, мора на неки начин да се укљујучи и да јасно стави Приштини до знања, као што је то већ преко портпарола "благо речено".Висковић, наиме, верује да ће осим портпарола и неко од функционера ЕУ рећи да се споразум не може ни на који начин довести у питање, јер би то значило да би сваки следећи споразум био потпуно бесмислен.
"Нисам сигуран колико брзо и колико оштро ће они то учинити, вероватно мало тактизирајући око овога што се догодило током посете (Вучића Москви), али све у свему мислим да се то мора урадити јер сви зрели политичари, дипломате када рационално процењују ситуацију схватају колико би било опасно да ово што је сада учињено у Приштини се заиста и спроведе", каже Висковић.
То би, закључује, значило једну врсту преваре Србије, а да после тога "нико не би могао очекивати да Србија настави беневолентно да се и даље упушта у компромисе док ће друга страна те договоре изиграти".