Visković: Zapad brine vojna saradnja Srbije i Rusije
Profesor FPN Ivo Visković smatra da je poseta premijera Aleksandra Vučića Moskvi početak jedne nove faze u odnosima, a od Zapada u prvom trenutku očekuje ne baš dobronamernu reakciju
na jačanje vojne saradnje Srbije i Rusije.Profesor i bivši diplomata kaže u intervjuu Tanjugu da da u bilateralnim odnosima poseta Moskvi ima nesporno veliki značaj, da takve posete na najvisem nivou uvek daju rezultat i uveren je da će ova svakako biti početak jedne nove faze u odnosima dve zemlje.
Za njega je, kaže, u ovom trenutku najvažnije kako će Zapad reagovati na poruke koje su stigle iz Moskve, jer se, kako objašnjava, dogodilo nešto što je u ovom času za njih izuzetno delikatno a to je jačanje vojne saradnje između Srbije i Rusije."U trenutnoj krizi u međunarodnim odnosima, koja vlada između Zapada i Rusije, to sigurno neće biti u prvom trenutku dobronamerno primljeno i ja se bojim da će biti dosta nepovoljnih komentara za jedno vreme", predviđa Visković.
Dodaje, međutim,da je zadatak politike da objasni šta se desilo i da stoga veruje da će naša diplomatija i naš državni vrh imati vrlo skoro kontakte sa zapadnim državnicima i, u najmanju ruku s njihovim ambasadorima ovde u Beogradu, te da će biti sasvim jasno objašnjeno šta je bila namera i šta su rezultati poste.
Visković smatra značajnim i kako će poseta biti primljena u regionu, i u tom smislu očekuje da će nabavka naoružanja iz Rusije posebno pažljivo biti tretirana kod naših komšija. On je, kaže, uveren da smo u jednom dosta neprijatnom času morali nešto učiniti zato što se situacija naglo iskomplikovala i to, kako tvrdi, bez naše volje i našeg učešća.
"S jedne strane izbeglicka kriza, a s druge nestabilnost u pojedinim zemljama doveli su do toga, kao što je poznato, a predsednik vlade je to nedavno javno ocenio, da mi smatramo da je situacija u regionu destabilizovana i da pažljivo moramo videti kakve su moguće posledice za našu zemlju", naveo je Visković dodajući da je lično nije tako ozbiljnom video situaciju, misleći da je "malo bolje", te da nije neophodno da se ide ka jačanju naoružavanja.
Zaključuje, međutim, da je očigledno procena državnog vrha da je destabilizacija toliko ozbiljna ili opasna da se mora preduprediti i takvim merama kao što je stavljanje na znanje da smo sposobni da se branimo i da nas niko ne sme ugroziti ni na koji način.
I Brisel odgovoran za sporazum o ZSO
Visković očekuje da se nakon blage reakcije Brisela na nameru Prištine da odbaci sporazum o ZSO, oglasi neko od funkcionera EU, koja je takođe odgovorna za realizaciju sporazuma, i poručuje da bi ukoliko se to što je Priština naumila i sprovede - Srbija bila prevarena.Na konstataciju da blage reakcije međunarodnih zvaničnika građani Srbije po pravilu shvataju kao primenu duplih aršina, a doživljavaju kao nepravdu, Visković za Tanjug kaže:
"Ne samo da je nepravda, to je nešto što je prosto nedopustivo u međunarodnim odnosima. Postoji princip koji se obično citira u svom latinskom obliku, pacta sum servanda, ugovori se moraju poštivati, sporazum iz Brisela je ugovor koji su dve strane zaključile posle zaista teških pregovora. I kada ga jedna strana sprovodi a druga u najosnovnijem sadržaju dovede u pitanje onda se postavlja dilema da li se radi o ponašanju koje je državnički odgovorno i koje se sa strane međunarodne zajednice može prihvatiti, odnosno tolerisati".
Visković, naime, kao blag ocenjuje odgovor Brisela u ovom slučaju, mada primećuje da "EU nema baš često običaj da se oštrim rečima osvrće na neke događaje izuzev kad njima to odgovara".U javnosti je, međutim, kako kaže, potpuno jasno da takvi potezi apsolutno ostavljaju utisak politike dvostrukih aršina, a u ovoj situaciji to znači da se na jedan način ocenjuju potezi Srbije a na drugi, mnogo blaži, potezi Prištine.
"U tom smislu mislim da nije dobro što nisu jače reagovali, mada verujem da će uslediti diplomatska akcija i da će oni preko diplomatskih izvora uticati na Prištinu da se ova odluka opozive", očekuje Visković.Jer, kako kaže, dovesti u pitanje sam sporazum slanjem pred Ustavni sud znači izigravanje tog sporazuma, a onda Srbija nema nikakvu obavezu da takav sporazum poštuje, čime se, dodaje on, vraćamo tamo gde smo bili mnogo davno i što smo prevazišli uz mnogo napora.
Visković misli da to nikome u međunarodnoj zajednici ne odgovara, a upitan koja je poruka Beogradu na takvo postupanje Brisela, kaže da je to već vidljivo iz izjave premijera i drugih članova vlade, a ta je poruka: "Mi ćemo se zaista potruditi da se to spreči na svaki mogući način".To podrazumeva prvenstveno urgiranje kod same EU, odnosno njenih predstavnika koji su za tu oblast zaduženi, jer EU je ne samo garant sporazuma nego je bila učesnik, jedva vrsta posrednika, medijatora u svemu tome i ne može se izbeći njihova odgovornost, navodi Visković.
EU, uveren je, mora na neki način da se ukljujuči i da jasno stavi Prištini do znanja, kao što je to već preko portparola "blago rečeno".Visković, naime, veruje da će osim portparola i neko od funkcionera EU reći da se sporazum ne može ni na koji način dovesti u pitanje, jer bi to značilo da bi svaki sledeći sporazum bio potpuno besmislen.
"Nisam siguran koliko brzo i koliko oštro će oni to učiniti, verovatno malo taktizirajući oko ovoga što se dogodilo tokom posete (Vučića Moskvi), ali sve u svemu mislim da se to mora uraditi jer svi zreli političari, diplomate kada racionalno procenjuju situaciju shvataju koliko bi bilo opasno da ovo što je sada učinjeno u Prištini se zaista i sprovede", kaže Visković.
To bi, zaključuje, značilo jednu vrstu prevare Srbije, a da posle toga "niko ne bi mogao očekivati da Srbija nastavi benevolentno da se i dalje upušta u kompromise dok će druga strana te dogovore izigrati".