ТЕМА: Што је више кобасице и саламе, то је већи ризик за рак

око 800 студија, да употреба месних прерађевина може проузроковати рак и сврстала их на Листу 1 уз дуван, азбест и дизел. Црвено месо, у које спадају телетина, говедина, јагњетина, овчетина, козетина и коњетина, стављено је на Листу 2, због оцене да нема довољно доказа да је канцерогено. Начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Војводине докторка Милка Поповић објашњава за “Дневник” да је Међународна агенција за проучавање рака, која је у окриљу Светске здравствене организације, заправо евалуирала резултате великог броја објављених научних, углавном епидемиолошких студија о утицају конзумирања црвеног меса и месних прерађевина на настанак рака.

- Радна група од 22 експерта из 10 земаља класификовала је црвено месо у групу вероватних карциногена (група 2А), на основу ограничених научних доказа да конзумирање црвеног меса изазива рак код људи, док је на основу чврстих научних доказа, радна група месне прерађевине сврстала у групу 1, групу карциногена за људску популацију. Прикупљени научни докази односили су се превасходно на карцином дебелог црева. Иако је ризик за настанак карцинома дебелог црева мали, истраживање је дало податак да се ризик за настанак колоректалног карцинома повећава за 18 посто уколико се свакодневно конзумира 50 грама месних прерађевина и да је тај ризик дозно завистан, односно, да је већи ризик што је већа количина прерађевина која се свакодневно унесе. У истој тој групи 1 карциногена налазе се и други познати чиниоци као што је пушење дувана или азбест, што значи да постоје чврсти докази о вези између изложености овим карциногенима и настанку карцинома – објашњава докторка Поповић.

Међутим, указује докторка, ова подела не узима у обзир ниво или величину ризика, који је значајно већи када је у питању пушење или азбест у односу на месне прерађевине.

- Када је у питању црвено месо, веза је много слабија и стога се налази у групи 2А, вероватних карциногена. Осим за карцином дебелог црева, постоје одређене везе и са другим врстама карцинома, као што је карцином желуца, панкреаса или простате. Наведени резултати имају далеко већи јавно-здравствени значај него што је значај за сваког од нас појединачно. Наиме, уврштавање месних прерађевина, односно црвеног меса у листе карциногена имаће снажан утицај на здравствену политику и будуће препоруке за начин исхране становништва, мада већина већ актуелних препорука снажно истиче потребу за смањењем уноса (или искључењем) месних прерађевина и ограничењем уноса црвеног меса – каже докторка Поповић.

Она указује на то да, када се говори о индивидуалним карактеристикама за развој колоректалног карцинома, на његов развој утичу бројни други чиниоци: од наслеђа, физичке неактивности, степена ухрањености (гојазност), пушења до превелике употребе алкохола.

- Но, међу најзначајнијим факторима су, свакако, начин живота и карактеристике исхране. Одавно је познато да исхрана која обилује црвеним месом (свињетина, говедина, јагњетина, јетра) и месним прерађевинама (кобасице, шунке, сланина, виршле) може повећати ризик за настанак кардиваскуларних болести (због садржаја масти), али и колоректалног карцинома због садржаја различитих додатака приликом припреме прерађевина. Исто тако, термичка обрада хране на високим температурама (пржење, гриловање) доводи до стварања одређених хемијских супстанци (полициклични ароматични угљоводоници и хетероциклични ароматични амини) које могу допринети повећању ризика за развој ове и других врста малигних болести. С друге стране, сматра се да исхрана која обилује воћем, поврћем, житарицама од целог зрна, махунаркама, смањује ризик. Важан доприносни чинилац за овај „заштитни“ ефекат намирница биљног порекла, осим присуства фитохемикалија присутних у овој врсти хране, представља и присуство дијетних влакана (целулоза, хемицелулоза) чије присуство доприноси здрављу и функцији дебелог црева – закључује докторка Поповић. - Важно је напоменути да је месо важан извор нутријената, али и одређених витамина (Б12) и минерала (гвожђе), али да се та количина нутријената може обезбедити и кроз унос намирница које сматрамо заменама за црвено месо: риба, јаја, махунарке, семенке и орашасто воће.

Љ. Малешевић

Свињетина на столу сваки други дан

- У Србији не располажемо прецизним подацима о количинама меса које се конзумирају – каже др Поповић. - Према истраживању о навикама у исхрани (учесталост конзумирања), грађани Србије на трпези имају месо као оброк чак 3-4 пута недељно, и то најчешће свињетину и пилетину - каже докторка.- Свињетину најчешће конзумирају особе узраста 20-44 година из градских средина и претежно мушкарци. СЗО у својим препорукама о правилној исхрани годинама наглашава да исхрана одраслог становништва треба да се већим делом заснива на намирницама биљног порекла (преко 80 посто). У свим препорукама за правилну исхрану снажно се сугерише да је потребно смањити учесталост конзумирања и величину порције црвеног меса, а да месне прерађевине треба маскимално смањити или искључити из исхране.