TEMA: Što je više kobasice i salame, to je veći rizik za rak

oko 800 studija, da upotreba mesnih prerađevina može prouzrokovati rak i svrstala ih na Listu 1 uz duvan, azbest i dizel. Crveno meso, u koje spadaju teletina, govedina, jagnjetina, ovčetina, kozetina i konjetina, stavljeno je na Listu 2, zbog ocene da nema dovoljno dokaza da je kancerogeno. Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine doktorka Milka Popović objašnjava za “Dnevnik” da je Međunarodna agencija za proučavanje raka, koja je u okrilju Svetske zdravstvene organizacije, zapravo evaluirala rezultate velikog broja objavljenih naučnih, uglavnom epidemioloških studija o uticaju konzumiranja crvenog mesa i mesnih prerađevina na nastanak raka.

- Radna grupa od 22 eksperta iz 10 zemalja klasifikovala je crveno meso u grupu verovatnih karcinogena (grupa 2A), na osnovu ograničenih naučnih dokaza da konzumiranje crvenog mesa izaziva rak kod ljudi, dok je na osnovu čvrstih naučnih dokaza, radna grupa mesne prerađevine svrstala u grupu 1, grupu karcinogena za ljudsku populaciju. Prikupljeni naučni dokazi odnosili su se prevashodno na karcinom debelog creva. Iako je rizik za nastanak karcinoma debelog creva mali, istraživanje je dalo podatak da se rizik za nastanak kolorektalnog karcinoma povećava za 18 posto ukoliko se svakodnevno konzumira 50 grama mesnih prerađevina i da je taj rizik dozno zavistan, odnosno, da je veći rizik što je veća količina prerađevina koja se svakodnevno unese. U istoj toj grupi 1 karcinogena nalaze se i drugi poznati činioci kao što je pušenje duvana ili azbest, što znači da postoje čvrsti dokazi o vezi između izloženosti ovim karcinogenima i nastanku karcinoma – objašnjava doktorka Popović.

Međutim, ukazuje doktorka, ova podela ne uzima u obzir nivo ili veličinu rizika, koji je značajno veći kada je u pitanju pušenje ili azbest u odnosu na mesne prerađevine.

- Kada je u pitanju crveno meso, veza je mnogo slabija i stoga se nalazi u grupi 2A, verovatnih karcinogena. Osim za karcinom debelog creva, postoje određene veze i sa drugim vrstama karcinoma, kao što je karcinom želuca, pankreasa ili prostate. Navedeni rezultati imaju daleko veći javno-zdravstveni značaj nego što je značaj za svakog od nas pojedinačno. Naime, uvrštavanje mesnih prerađevina, odnosno crvenog mesa u liste karcinogena imaće snažan uticaj na zdravstvenu politiku i buduće preporuke za način ishrane stanovništva, mada većina već aktuelnih preporuka snažno ističe potrebu za smanjenjem unosa (ili isključenjem) mesnih prerađevina i ograničenjem unosa crvenog mesa – kaže doktorka Popović.

Ona ukazuje na to da, kada se govori o individualnim karakteristikama za razvoj kolorektalnog karcinoma, na njegov razvoj utiču brojni drugi činioci: od nasleđa, fizičke neaktivnosti, stepena uhranjenosti (gojaznost), pušenja do prevelike upotrebe alkohola.

- No, među najznačajnijim faktorima su, svakako, način života i karakteristike ishrane. Odavno je poznato da ishrana koja obiluje crvenim mesom (svinjetina, govedina, jagnjetina, jetra) i mesnim prerađevinama (kobasice, šunke, slanina, viršle) može povećati rizik za nastanak kardivaskularnih bolesti (zbog sadržaja masti), ali i kolorektalnog karcinoma zbog sadržaja različitih dodataka prilikom pripreme prerađevina. Isto tako, termička obrada hrane na visokim temperaturama (prženje, grilovanje) dovodi do stvaranja određenih hemijskih supstanci (policiklični aromatični ugljovodonici i heterociklični aromatični amini) koje mogu doprineti povećanju rizika za razvoj ove i drugih vrsta malignih bolesti. S druge strane, smatra se da ishrana koja obiluje voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna, mahunarkama, smanjuje rizik. Važan doprinosni činilac za ovaj „zaštitni“ efekat namirnica biljnog porekla, osim prisustva fitohemikalija prisutnih u ovoj vrsti hrane, predstavlja i prisustvo dijetnih vlakana (celuloza, hemiceluloza) čije prisustvo doprinosi zdravlju i funkciji debelog creva – zaključuje doktorka Popović. - Važno je napomenuti da je meso važan izvor nutrijenata, ali i određenih vitamina (B12) i minerala (gvožđe), ali da se ta količina nutrijenata može obezbediti i kroz unos namirnica koje smatramo zamenama za crveno meso: riba, jaja, mahunarke, semenke i orašasto voće.

LJ. Malešević

Svinjetina na stolu svaki drugi dan

- U Srbiji ne raspolažemo preciznim podacima o količinama mesa koje se konzumiraju – kaže dr Popović. - Prema istraživanju o navikama u ishrani (učestalost konzumiranja), građani Srbije na trpezi imaju meso kao obrok čak 3-4 puta nedeljno, i to najčešće svinjetinu i piletinu - kaže doktorka.- Svinjetinu najčešće konzumiraju osobe uzrasta 20-44 godina iz gradskih sredina i pretežno muškarci. SZO u svojim preporukama o pravilnoj ishrani godinama naglašava da ishrana odraslog stanovništva treba da se većim delom zasniva na namirnicama biljnog porekla (preko 80 posto). U svim preporukama za pravilnu ishranu snažno se sugeriše da je potrebno smanjiti učestalost konzumiranja i veličinu porcije crvenog mesa, a da mesne prerađevine treba maskimalno smanjiti ili isključiti iz ishrane.