Поништен закон о продаји државних непокретности
Посланици Скупштине Србије гласали су у понедељак поново о Закону о продаји одређених непокретности у својини републике, који су усвојили у јулу пре одласка на годишњи одмор, и „оборили” га.
Закон је на поновно изјашњавање вратио председник Србије Томислав Николић, оценивши да су његове одредбе противуставне. То је први пут да Николић није потписао неки закон и да га је вратио у здање прекопута Андрићевог венца. Свих 158 посланика гласало је против тог закона у начелу, уваживши тако председникове аргументе.
Српски парламент је усвојио Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике Србије 31. јула, а њиме је била регулисана продаја станова, стамбених објеката, пословног простора и пословних зграда. Председник га је четири дана након усвајања вратио, а у образложењу своје одлуке истакао да је такав пропис у супротности с Уставом, пошто предвиђа да право на куповину државне имовине имају само њени закупци. У образложењу председника Србије се наводи да би „доношењем Закона био повређен Устав, који у члану 84 предвиђа да сви имају једнак положај на тржишту”.
Николић је упозорио на то да спорни закон „не уређује на одговарајући начин продају одређених непокретности и зато што је у јавности пре више од годину било познато да је у припреми и да треба узимати у закуп одређену државну имовину, ону која је сада предмет продаје”. По решењима сада већ укинутог закона, лица која су се у те станове уселила пре 1. јануара ове године имала су право да их купе.
У дебати која је вођена на седници Скупштине крајем јула, опозиција је оптуживала власт да закон доноси да би „омогућила својим тајкунима да дођу до станова на ексклузивним локацијама на Дедињу и Врачару по багателним ценама”. Опозиција је тврдила и да је закон противуставан, а посланици владајуће коалиције су наглашавали да је већина станова у лошем стању и да представљају само трошак те да би њихова продаја јавним надметањем била немогућа јер многи станари имају дугогодишње уговоре.
Парламент је поновним гласањем испунио своју обавезу да се на првој наредној седници изјасни о том закону.
С. Ст.
Враћање закона
По Уставу Србије, председник Републике је дужан да најкасније у року од 15 дана од дана изгласавања закона, односно најкасније у року од седам дана ако је закон донет по хитном поступку, донесе указ о проглашењу закона или да га, уз писмено образложење, врати Народној скупштини на поновно одлучивање.
Некадашњи председник Србије Борис Тадић је у току свог мандата враћао неколико закона на поновно одлучивање – својевремено је одбио да потпише законе о Влади и о раду (2005), о радио-дифузији (2006) и о ПДВ-у (2011).