Ликвидације у сачекушама наставак обрачуна у подземљу

улици испред своје куће, недалеко од Светоилијског гробља у, како се спекулише, класичној “сачекуши”.

Портпарол Полицијске управе у Лесковцу Бобан Здравковић каже да је завршен увиђај и да се трага за починиоцима.

Цветковић је пола свог живота провео по затворима због туча и употребе ватреног и хладног оружја, попут мачете, оружја којим је 2011. године ранио четири особе, после чега је дуго био у бекству.

Ово је иначе други, кобни, напад на њега у последњих шест месеци. Први се десио у центру града код Гаретеве палте када је био избоден ножем.

Иза себе је оставио жену и двогодишњег сина.

За десет дана ово је четврто убиство у сачекуши у Србији. У Ветернику крај Новог Сада 18. септембра убијен је Александар Рогановић (21). Убица или убице су га сачекали испред породичне куће и у сред ноћи испалиле три метка од којих онај који га је погодио у потиљак је био кобан.

Са непуне 22 године, овај младић је важио за једног од најжешћих момака младе новосадске криминалне гарде. Био је и један од вођа навијача “Црвене звезде” концентрисаних на Новом насељу и у Ветернику

Два дана раније (17 септембра) у Крушевцу је ликвидиран Горан Петровић Пета (48), високопозиционирани члан чувене крушевачке криминалне Јоткине групе. Убијен је из аутоматског оружја у теретани „ХГ фитнес” у сутерену хотела „Голф”. На њега је око 8.30 засада непознати извршилац са фантомком, испалио неколико рафала, а према незваничним сазнањима, погодио га је шест пута и то у груди и у главу. Петровић се стропоштао у ходнику код самог улаза у тренажни простор, који, иначе има два улаза.

У класичној сачекуши у земунском насељу Галеника у Улици Јована Стојсављевића у четвртак око 21.15 учасова бијен је Паја Стојановић (44), одраније познат полицији. Њега је непознати нападач изрешетао испред зграде у којој је има стан и где му је живела родбина. Бежећи од метака, Стојановић је улетео у зграду повређен, али убица га је сустигао и у поткровљу му пуцао у главу.

Прва велика имена подземља у Србији створена су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века (Љубомир Магаш Љуба Земунац, Раде Ћалдовић Ћента, Ђорђе Божовић Гишка, Жељко Ражнатовић Аркан...). Почетком распада СФРЈ 1991. године неки од њих постају национални хероји, команданти паравојних формација. Под притиском Запада, где је иначе прва генерација српских криминалаца испекла „занат”, УН уводе санкције СРЈ које не само да су учауриле Милошевићев режим, већ су створиле услове за бујање криминала, пре свега шверца нафте и цигарета. Међународна заједница као да је послала поруку: „Шверцујте, тргујте, само да вас не видимо...” Између државних органа и подземља почиње да се губи граница.

Следи серија ликвидација у борби за превласт, страдају ауторитети подземља. У то време, сазнаће се касније, формирана је супербанда „земунски клан” састављена од уличних моћника као што су Душан Спасојевић и Љубиша Буха Чуме, с једне и командант ЈСО Милорад Улемек Легија са групом сабораца, с друге стране. Оптужени су да су, у последњем напору да сачувају моћ, извели атентат и убили премијера Србије Зорана Ђинђића.

Полиција, Специјални суд и Тужилаштво за организовани криминал и пратећа посебна законска овлашћења (сведоци сарадници) оправдали су своје постојање у Србији. Пресуђено је “земунцима”, Јоткиној и групи „Фирма”, „ветерничком” и „пожаревачком” клану...

Крупне зверке су, углавном иза браве. Па ипак, ликвидације не престају. Преживели чланови „вождовачког” и „бежанијског” клана повремено се појаве у црној хроници. У Београду је у току и рат обезбеђења са сплавова за примат над овим локалима, али и другим „пословима”.

Оно што на дужи период прети Србији као и многим другим државама јесте наркоманија. Балкански пут хероина, који повезује Авганистан и Турску с богатим нарко-тржиштем ЕУ, не може се изместити, а део наркотика остаје у српским градовима. Организоване групе баве се растурањем дроге, која генерише друге врсте криминала – наркомани краду и пљачкају да би задовољили своје потребе, дилери се обрачунавају због превласти у подземљу.

Н. С. Х.

Аутомати и бомбе често пресуђују

После извесног затишја, у Србији су опет учестала убиства у сачекушама. Познаваоци прилика кажу да ово није велико изненађење, јер је реч о наставку обрачуна у подземљу.

Ликвидације у сачекушама се не изводе само кратким цевима. У моди је и аутоматско оружје, пре свега аутоматска пушка која је криминалцима лако доступна на црном тржишту, а њоме се често пуца из аутомобила у покрету. У обрачуну криминалним кругова није страно ни поднетање бомбе под аутомоби, а на тај начин је ликвидирано више људи из врха подземља.