Likvidacije u sačekušama nastavak obračuna u podzemlju

ulici ispred svoje kuće, nedaleko od Svetoilijskog groblja u, kako se spekuliše, klasičnoj “sačekuši”.

Portparol Policijske uprave u Leskovcu Boban Zdravković kaže da je završen uviđaj i da se traga za počiniocima.

Cvetković je pola svog života proveo po zatvorima zbog tuča i upotrebe vatrenog i hladnog oružja, poput mačete, oružja kojim je 2011. godine ranio četiri osobe, posle čega je dugo bio u bekstvu.

Ovo je inače drugi, kobni, napad na njega u poslednjih šest meseci. Prvi se desio u centru grada kod Gareteve palte kada je bio izboden nožem.

Iza sebe je ostavio ženu i dvogodišnjeg sina.

Za deset dana ovo je četvrto ubistvo u sačekuši u Srbiji. U Veterniku kraj Novog Sada 18. septembra ubijen je Aleksandar Roganović (21). Ubica ili ubice su ga sačekali ispred porodične kuće i u sred noći ispalile tri metka od kojih onaj koji ga je pogodio u potiljak je bio koban.

Sa nepune 22 godine, ovaj mladić je važio za jednog od najžešćih momaka mlade novosadske kriminalne garde. Bio je i jedan od vođa navijača “Crvene zvezde” koncentrisanih na Novom naselju i u Veterniku

Dva dana ranije (17 septembra) u Kruševcu je likvidiran Goran Petrović Peta (48), visokopozicionirani član čuvene kruševačke kriminalne Jotkine grupe. Ubijen je iz automatskog oružja u teretani „HG fitnes” u suterenu hotela „Golf”. Na njega je oko 8.30 zasada nepoznati izvršilac sa fantomkom, ispalio nekoliko rafala, a prema nezvaničnim saznanjima, pogodio ga je šest puta i to u grudi i u glavu. Petrović se stropoštao u hodniku kod samog ulaza u trenažni prostor, koji, inače ima dva ulaza.

U klasičnoj sačekuši u zemunskom naselju Galenika u Ulici Jovana Stojsavljevića u četvrtak oko 21.15 učasova bijen je Paja Stojanović (44), odranije poznat policiji. Njega je nepoznati napadač izrešetao ispred zgrade u kojoj je ima stan i gde mu je živela rodbina. Bežeći od metaka, Stojanović je uleteo u zgradu povređen, ali ubica ga je sustigao i u potkrovlju mu pucao u glavu.

Prva velika imena podzemlja u Srbiji stvorena su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka (Ljubomir Magaš Ljuba Zemunac, Rade Ćaldović Ćenta, Đorđe Božović Giška, Željko Ražnatović Arkan...). Početkom raspada SFRJ 1991. godine neki od njih postaju nacionalni heroji, komandanti paravojnih formacija. Pod pritiskom Zapada, gde je inače prva generacija srpskih kriminalaca ispekla „zanat”, UN uvode sankcije SRJ koje ne samo da su učaurile Miloševićev režim, već su stvorile uslove za bujanje kriminala, pre svega šverca nafte i cigareta. Međunarodna zajednica kao da je poslala poruku: „Švercujte, trgujte, samo da vas ne vidimo...” Između državnih organa i podzemlja počinje da se gubi granica.

Sledi serija likvidacija u borbi za prevlast, stradaju autoriteti podzemlja. U to vreme, saznaće se kasnije, formirana je superbanda „zemunski klan” sastavljena od uličnih moćnika kao što su Dušan Spasojević i Ljubiša Buha Čume, s jedne i komandant JSO Milorad Ulemek Legija sa grupom saboraca, s druge strane. Optuženi su da su, u poslednjem naporu da sačuvaju moć, izveli atentat i ubili premijera Srbije Zorana Đinđića.

Policija, Specijalni sud i Tužilaštvo za organizovani kriminal i prateća posebna zakonska ovlašćenja (svedoci saradnici) opravdali su svoje postojanje u Srbiji. Presuđeno je “zemuncima”, Jotkinoj i grupi „Firma”, „veterničkom” i „požarevačkom” klanu...

Krupne zverke su, uglavnom iza brave. Pa ipak, likvidacije ne prestaju. Preživeli članovi „voždovačkog” i „bežanijskog” klana povremeno se pojave u crnoj hronici. U Beogradu je u toku i rat obezbeđenja sa splavova za primat nad ovim lokalima, ali i drugim „poslovima”.

Ono što na duži period preti Srbiji kao i mnogim drugim državama jeste narkomanija. Balkanski put heroina, koji povezuje Avganistan i Tursku s bogatim narko-tržištem EU, ne može se izmestiti, a deo narkotika ostaje u srpskim gradovima. Organizovane grupe bave se rasturanjem droge, koja generiše druge vrste kriminala – narkomani kradu i pljačkaju da bi zadovoljili svoje potrebe, dileri se obračunavaju zbog prevlasti u podzemlju.

N. S. H.

Automati i bombe često presuđuju

Posle izvesnog zatišja, u Srbiji su opet učestala ubistva u sačekušama. Poznavaoci prilika kažu da ovo nije veliko iznenađenje, jer je reč o nastavku obračuna u podzemlju.

Likvidacije u sačekušama se ne izvode samo kratkim cevima. U modi je i automatsko oružje, pre svega automatska puška koja je kriminalcima lako dostupna na crnom tržištu, a njome se često puca iz automobila u pokretu. U obračunu kriminalnim krugova nije strano ni podnetanje bombe pod automobi, a na taj način je likvidirano više ljudi iz vrha podzemlja.