Усеви испод пластеника

да би наредни корак била конструкција од металних цеви површине око 400 квадратних метара. Потом је из године у годину, уз посао у предузећима, поврћа из љубави бивало све више, све док у јеку транзиције повртарство није у потпуности превагнуло и подупрло породичну егзистенцију.

Миле је по струци економски техничар и радио је у Фабрици картона и амбалаже „Лепенка“, а супруга Јасмина је радила у Млину „Нови Кнежевац“. Јасмина је прва остала без радног места када је Млин завршио у стечају, а Миле је 2006. после 27 година рада у фабрици дигао руке од „Лепенке“.

- Углавном смо окренути повртарским културама карактеристичним за производњу испод пластеника и стакленика. Значи парадајз, краставац, паприка и зелена салата, а на отвореном узгајамо наизменично купус и кукуруз шећерац, углавном оно што може да се пласира на пијацама. За разлику од ратара који ишчекују каква ће бити цена пшенице или неке друге културе, одмах се све зна, чим робу изнесеш на пијацу, пиљарницу или кванташ - каже наш саговорник.

Стефановски повртарску производњу под пластеником имају на 4.500 квадратних метара, од чега у Новом Кнежевцу сопствених 3.500, а од ове сезоне у Кањижи у дугорочном закупу још 1.000 квадрата. Миле објашњава да на 200 квадрата има сопствену производњу расада, а остало су велики професионални пластеници, тако да има затворен циклус производње од расада до убирања свежег поврћа и његовог пласмана на тржиште. Са безмало пола хектара производње у затвореном простору, Стефановски су највећи произвођачи у Новом Кнежевцу и околини.

Ове сезоне Стефановски гаје 7.500 струкова парадајза, 2.000 струкова краставаца салатара, скоро 700 струкова љуте паприке, а на отвореном је четврт јутра под купусом.

- Узгој поврћа под пластеницима је доста захтеван посао, који траје без престанка преко целе године, јер почињемо 22-23.јануара са заснивањем производње расада, а циклус се завршава 21. јануара - указује Стефановски. - Ипак је мало мање ангажовања у зимском периоду. Под пластеницима се убирају током сезоне два, а у зависности каква је година и три усева. Тренутно је у јеку берба парадајза, до краја августа и почетка септембра, па се наставља с корнишонима и салатом. Прошле и претпрошле године под пластеницима у Новом Кнежевцу биле су три бербе. Од октобра до марта је било време за зелену салату, до јула и августа се брао парадајз, а наставили смо с корнишонима и поново салатом у зимском периоду.

У зависности од спољних климатских услова, неки пут успешно ухватиш три жетве, неки пут не успеш, посебно ако је пролеће дуго и хладно. Успорава салату, па касни производња парадајза и касније корнишона.

Улагања у пластеничкој производњи поврћа су прилично велика, констатује наш саговорник. Једна кесица квалитетног семена парадајза од 500 зрна стаје од 50 до 100 евра, кесица семена краставаца од 70 до 80 евра, тако да једна семенка парадајза или краставаца стаје 10 до 12 динара. Ту још треба додати тресет, а у зимском периоду пластеник за производњу расада изискује загревање и утрошак 20 до 25 кубика огревног дрвета. Трошка има и за саксије и радну снагу, мада добар део посла одраде Миле и супруга Јасмина. Помажу им и двојица синова када имају слободног времена, пошто је један запослен, а млађи је средњошколац.

Утисак Стефановског је да су тропске врућине потрајале дуже и снажније су него ранијих сушних сезона. Са сваког струка парадајза породица убере у просеку од 7 до 9 килограма, што је мање него у пластеницима у пуној сезони узгоја овог поврћа.

- Годинама сам сарађивао са суботичким „Тргопрометом“ и пласирао робу на суботичком кванташу, више година поврће испоручујем најзначајнијим суботичким пиљарима, а поред тога смо и за пијачним тезгама у Кањижи и Новом Кнежевцу. У односу на укупну производњу продаја на пијачним тезгама је мала, имајући у виду да ове сезоне укупан род треба да буде између три и четири вагона. У принципу није проблем сама продаја, него цене. Обара их увоз јефтинијег поврћа управо када доспева наша главна берба - прича Стефановски.

Додаје да нико нема ништа против да се парадајз увози из Македоније, Турске, Грчке и Албаније до априла и маја, када га наши повртари још немају, јер у тим земљама поврће пре пристиже.

- Парадајз на велико сам по 25 динара продавао још пре шест-седам година, што се не може поредити. Слично је и са краставцима који су у Лесковцу и другим местима на југу Србије и бацани. Произвео сам до сада вагон краставаца и у односу на лањску сезону рачуница је катастрофална. Државу бих кривио због тога што се не постара да увоз омогући само у периоду док код нас не приспе берба и у том периоду га забрани. Да супермаркети усред наше бербе парадајза не увозе огромне количине и не „убијају“ нашу цену уништавајући домаћу производњу.

Стефановски ипак сматра да вреди улагати у пластеничку производњу, било да се ради о поврћу, цвећу или неком другом усеву. Каже да је претходних година његова фирма од фебруара до маја имала посла на подизању десетак пластеника. По његовој рачуници подизање пластеника од 250 квадрата, по реалним ценама и улагањима, за две године би требало да се исплати. Такав пластеник кошта од 2.600 до 2.700 евра, а како у њега може да стане од 600 до 700 струкова парадајза, и са скромнијим приносом може да се произведе око три тоне. А зна се: увозни по квалитету није ни близу домаћем – бере се две недеље раније у полузрелом стању и сазрева док стиже на наше тезге, па се не може поредити с домаћим који се убере претходног дана.

Милорад Митровић

Запарложене окућнице

- Израелци су одавно израчунали да за једну четворочлану породицу егзистенцију може да обезебеди производња у пластеницима површине од 2.500 квадрата. Многи људи траже посао за минималну плату, многи су паре добијене од акција или отпремнина потрошили улудо, уместо да су улагали у неки мали породични бизнис какав је производња испод пластеника. Ми смо ипак пољопривредна земља, имамо далеко боље услове него Холанђани, Немци или Швеђани, али су они у овоме много успешнији. У Новом Кнежевцу, рецимо, на прсте једне руке могу се набројати произвођачи поврћа испод пластеника, а пола вароши је остало без посла. Људи у мањим местима имају окућнице са великим баштама које су више у корову него што су обрађене, и управо је то потенцијал који се може искористити, ако не као основна делатност, оно као допунска, да се ојачају кућни буџети - каже Стефановски.