Usevi ispod plastenika

da bi naredni korak bila konstrukcija od metalnih cevi površine oko 400 kvadratnih metara. Potom je iz godine u godinu, uz posao u preduzećima, povrća iz ljubavi bivalo sve više, sve dok u jeku tranzicije povrtarstvo nije u potpunosti prevagnulo i poduprlo porodičnu egzistenciju.

Mile je po struci ekonomski tehničar i radio je u Fabrici kartona i ambalaže „Lepenka“, a supruga Jasmina je radila u Mlinu „Novi Kneževac“. Jasmina je prva ostala bez radnog mesta kada je Mlin završio u stečaju, a Mile je 2006. posle 27 godina rada u fabrici digao ruke od „Lepenke“.

- Uglavnom smo okrenuti povrtarskim kulturama karakterističnim za proizvodnju ispod plastenika i staklenika. Znači paradajz, krastavac, paprika i zelena salata, a na otvorenom uzgajamo naizmenično kupus i kukuruz šećerac, uglavnom ono što može da se plasira na pijacama. Za razliku od ratara koji iščekuju kakva će biti cena pšenice ili neke druge kulture, odmah se sve zna, čim robu izneseš na pijacu, piljarnicu ili kvantaš - kaže naš sagovornik.

Stefanovski povrtarsku proizvodnju pod plastenikom imaju na 4.500 kvadratnih metara, od čega u Novom Kneževcu sopstvenih 3.500, a od ove sezone u Kanjiži u dugoročnom zakupu još 1.000 kvadrata. Mile objašnjava da na 200 kvadrata ima sopstvenu proizvodnju rasada, a ostalo su veliki profesionalni plastenici, tako da ima zatvoren ciklus proizvodnje od rasada do ubiranja svežeg povrća i njegovog plasmana na tržište. Sa bezmalo pola hektara proizvodnje u zatvorenom prostoru, Stefanovski su najveći proizvođači u Novom Kneževcu i okolini.

Ove sezone Stefanovski gaje 7.500 strukova paradajza, 2.000 strukova krastavaca salatara, skoro 700 strukova ljute paprike, a na otvorenom je četvrt jutra pod kupusom.

- Uzgoj povrća pod plastenicima je dosta zahtevan posao, koji traje bez prestanka preko cele godine, jer počinjemo 22-23.januara sa zasnivanjem proizvodnje rasada, a ciklus se završava 21. januara - ukazuje Stefanovski. - Ipak je malo manje angažovanja u zimskom periodu. Pod plastenicima se ubiraju tokom sezone dva, a u zavisnosti kakva je godina i tri useva. Trenutno je u jeku berba paradajza, do kraja avgusta i početka septembra, pa se nastavlja s kornišonima i salatom. Prošle i pretprošle godine pod plastenicima u Novom Kneževcu bile su tri berbe. Od oktobra do marta je bilo vreme za zelenu salatu, do jula i avgusta se brao paradajz, a nastavili smo s kornišonima i ponovo salatom u zimskom periodu.

U zavisnosti od spoljnih klimatskih uslova, neki put uspešno uhvatiš tri žetve, neki put ne uspeš, posebno ako je proleće dugo i hladno. Usporava salatu, pa kasni proizvodnja paradajza i kasnije kornišona.

Ulaganja u plasteničkoj proizvodnji povrća su prilično velika, konstatuje naš sagovornik. Jedna kesica kvalitetnog semena paradajza od 500 zrna staje od 50 do 100 evra, kesica semena krastavaca od 70 do 80 evra, tako da jedna semenka paradajza ili krastavaca staje 10 do 12 dinara. Tu još treba dodati treset, a u zimskom periodu plastenik za proizvodnju rasada iziskuje zagrevanje i utrošak 20 do 25 kubika ogrevnog drveta. Troška ima i za saksije i radnu snagu, mada dobar deo posla odrade Mile i supruga Jasmina. Pomažu im i dvojica sinova kada imaju slobodnog vremena, pošto je jedan zaposlen, a mlađi je srednjoškolac.

Utisak Stefanovskog je da su tropske vrućine potrajale duže i snažnije su nego ranijih sušnih sezona. Sa svakog struka paradajza porodica ubere u proseku od 7 do 9 kilograma, što je manje nego u plastenicima u punoj sezoni uzgoja ovog povrća.

- Godinama sam sarađivao sa subotičkim „Trgoprometom“ i plasirao robu na subotičkom kvantašu, više godina povrće isporučujem najznačajnijim subotičkim piljarima, a pored toga smo i za pijačnim tezgama u Kanjiži i Novom Kneževcu. U odnosu na ukupnu proizvodnju prodaja na pijačnim tezgama je mala, imajući u vidu da ove sezone ukupan rod treba da bude između tri i četiri vagona. U principu nije problem sama prodaja, nego cene. Obara ih uvoz jeftinijeg povrća upravo kada dospeva naša glavna berba - priča Stefanovski.

Dodaje da niko nema ništa protiv da se paradajz uvozi iz Makedonije, Turske, Grčke i Albanije do aprila i maja, kada ga naši povrtari još nemaju, jer u tim zemljama povrće pre pristiže.

- Paradajz na veliko sam po 25 dinara prodavao još pre šest-sedam godina, što se ne može porediti. Slično je i sa krastavcima koji su u Leskovcu i drugim mestima na jugu Srbije i bacani. Proizveo sam do sada vagon krastavaca i u odnosu na lanjsku sezonu računica je katastrofalna. Državu bih krivio zbog toga što se ne postara da uvoz omogući samo u periodu dok kod nas ne prispe berba i u tom periodu ga zabrani. Da supermarketi usred naše berbe paradajza ne uvoze ogromne količine i ne „ubijaju“ našu cenu uništavajući domaću proizvodnju.

Stefanovski ipak smatra da vredi ulagati u plasteničku proizvodnju, bilo da se radi o povrću, cveću ili nekom drugom usevu. Kaže da je prethodnih godina njegova firma od februara do maja imala posla na podizanju desetak plastenika. Po njegovoj računici podizanje plastenika od 250 kvadrata, po realnim cenama i ulaganjima, za dve godine bi trebalo da se isplati. Takav plastenik košta od 2.600 do 2.700 evra, a kako u njega može da stane od 600 do 700 strukova paradajza, i sa skromnijim prinosom može da se proizvede oko tri tone. A zna se: uvozni po kvalitetu nije ni blizu domaćem – bere se dve nedelje ranije u poluzrelom stanju i sazreva dok stiže na naše tezge, pa se ne može porediti s domaćim koji se ubere prethodnog dana.

Milorad Mitrović

Zaparložene okućnice

- Izraelci su odavno izračunali da za jednu četvoročlanu porodicu egzistenciju može da obezebedi proizvodnja u plastenicima površine od 2.500 kvadrata. Mnogi ljudi traže posao za minimalnu platu, mnogi su pare dobijene od akcija ili otpremnina potrošili uludo, umesto da su ulagali u neki mali porodični biznis kakav je proizvodnja ispod plastenika. Mi smo ipak poljoprivredna zemlja, imamo daleko bolje uslove nego Holanđani, Nemci ili Šveđani, ali su oni u ovome mnogo uspešniji. U Novom Kneževcu, recimo, na prste jedne ruke mogu se nabrojati proizvođači povrća ispod plastenika, a pola varoši je ostalo bez posla. Ljudi u manjim mestima imaju okućnice sa velikim baštama koje su više u korovu nego što su obrađene, i upravo je to potencijal koji se može iskoristiti, ako ne kao osnovna delatnost, ono kao dopunska, da se ojačaju kućni budžeti - kaže Stefanovski.