Стара зграда суда за смештај миграната

Број миганата који у последње време пролазе кроз Кањижу свакодневно се повећава и, по процени председника Скупштине општине Роберта Лацка, достиже више од 1.500. То све више оптерећује ту варошицу надомак српско-мађарске границе, чији илегални прелазак омогућује тражења азила у Мађарској или наставак пута према Немачкој или некој другој држави ЕУ.

Лацко констатује да је видљиво да сваког дана мигранти све више долазе у град, не само редовним и појачаним аутобуским линијама из Београда него и аутобусима с југа Србије из Прешева. Мигранте овамо довозе приватни аутобуси, таксисти, па и приватна возила оних који су у превозу нашли свој „бизнис”, а стижу и другим каналима. Због претрпаности аутобуских линија мигрантима, карте у Београду према Кањижи распродате су три-четири дана унапред, тако да грађани имају великих невоља за повратак ако отпутују у престоницу. 

Мигранти који не успевају одмах да се упуте према граници задржавају се махом у центру града, где преспавају на трави или клупама малог парка, где их ујутру буде полицајци и комуналци. Општински челници су се од почетка кризе и наиласка таласка избеглица који се увећава, успротивили отварању било каквог прихватног центра, страхујући да би се на тај начин овамо привукао већи број миграната.

На захтеве републичким и покрајинским органима за пружање помоћи у санирању стања због присуства све већег броја миграната, након неколико састанака, први конкретан контингент помоћи од осам тона робе пристигао је у четвртак ујутро од Покрајинске владе из Робних резерви Војводине. У пристиглом контингенту су флаширана пијаћа вода, дезинфекциона средства, средства за хигијену и нешто хране.

– Средства ће се превасходно користити за људе који су свакодневно укључени у решевање ове ситуације у нашем граду – каже председник СО Кањижа. – Потребе за континуираном помоћи су велике, за шта има обећања, а први корак нас уверава у то да ће нешто од тога бити. Упутили смо списак с нашим потребама и на то којом ће динамиком подршка пристизати не можемо много утицати. Потребан је и новац, прича се и о нафти и техничким средствима која недостају полицији, као и још заштитних средстава, која у овом контингенту нисмо добили, као што су заштитне рукавице, маске и друго неопходно људима који су у директном контакту с мигрантима. Људи се плаше заразе, које до сада нема, а надамо се да је неће ни бити.

Секретарка Црвеног крста Кањиже Моника Ческо каже да је задатак да се подмире хуманитарне потребе миграната.

– Наши волонтери су уочили на терену да мигранти сада већином имају сопствених пара да купују храну, воду и најосновније потрепштине – указује Моника Ческо. – Чекамо шта ће се дешавати убудуће и треба да проценимо ситуацију па смо зато исказали потребе Црвеном крсту Војводине и Србије, уколико ће ови људи у невољи дуже боравити овде. Нестаће им вероватно новца за куповину хране и за основне потребе па у том случају морамо бити спремни да им помогнемо. За сада имамо довољно волонтера, али увек радо очекујемо људе који желе да сарађују.

М. Митровић

Ванредна ситуација у џепу

Процене републичких и покрајинских званичника у погледу потребе проглашења ванредне ситуације у Кањижи и Суботици, локалним самоуправама највише погођеним приливом миграната на северу Војводине, различите су.

– Ванредна ситуација је још у џепу јер ми тренутно немамо услова да је прогласимо. Једини разлог због чега смо разматрали ту могућност је да би проглашење ванредне ситуације користило као алат да бисмо добијени новац могли ефикасно искористити. Ако паре добијају директно институције које су укључене, за тим нема потребе, али ако новац добијемо преко буџета, онда се утрошак мора спроводити расписивањем јавних набавки па бисмо морали сачекати неопходне рокове. У том случају имамо у плану да прогласимо ванрендну ситуацију, да бисмо у рукама имали ефикасно средство за коришћење тих пара – објашњава Лацко.