Stara zgrada suda za smeštaj migranata

Broj miganata koji u poslednje vreme prolaze kroz Kanjižu svakodnevno se povećava i, po proceni predsednika Skupštine opštine Roberta Lacka, dostiže više od 1.500. To sve više opterećuje tu varošicu nadomak srpsko-mađarske granice, čiji ilegalni prelazak omogućuje traženja azila u Mađarskoj ili nastavak puta prema Nemačkoj ili nekoj drugoj državi EU.

Lacko konstatuje da je vidljivo da svakog dana migranti sve više dolaze u grad, ne samo redovnim i pojačanim autobuskim linijama iz Beograda nego i autobusima s juga Srbije iz Preševa. Migrante ovamo dovoze privatni autobusi, taksisti, pa i privatna vozila onih koji su u prevozu našli svoj „biznis”, a stižu i drugim kanalima. Zbog pretrpanosti autobuskih linija migrantima, karte u Beogradu prema Kanjiži rasprodate su tri-četiri dana unapred, tako da građani imaju velikih nevolja za povratak ako otputuju u prestonicu. 

Migranti koji ne uspevaju odmah da se upute prema granici zadržavaju se mahom u centru grada, gde prespavaju na travi ili klupama malog parka, gde ih ujutru bude policajci i komunalci. Opštinski čelnici su se od početka krize i nailaska talaska izbeglica koji se uvećava, usprotivili otvaranju bilo kakvog prihvatnog centra, strahujući da bi se na taj način ovamo privukao veći broj migranata.

Na zahteve republičkim i pokrajinskim organima za pružanje pomoći u saniranju stanja zbog prisustva sve većeg broja migranata, nakon nekoliko sastanaka, prvi konkretan kontingent pomoći od osam tona robe pristigao je u četvrtak ujutro od Pokrajinske vlade iz Robnih rezervi Vojvodine. U pristiglom kontingentu su flaširana pijaća voda, dezinfekciona sredstva, sredstva za higijenu i nešto hrane.

– Sredstva će se prevashodno koristiti za ljude koji su svakodnevno uključeni u reševanje ove situacije u našem gradu – kaže predsednik SO Kanjiža. – Potrebe za kontinuiranom pomoći su velike, za šta ima obećanja, a prvi korak nas uverava u to da će nešto od toga biti. Uputili smo spisak s našim potrebama i na to kojom će dinamikom podrška pristizati ne možemo mnogo uticati. Potreban je i novac, priča se i o nafti i tehničkim sredstvima koja nedostaju policiji, kao i još zaštitnih sredstava, koja u ovom kontingentu nismo dobili, kao što su zaštitne rukavice, maske i drugo neophodno ljudima koji su u direktnom kontaktu s migrantima. Ljudi se plaše zaraze, koje do sada nema, a nadamo se da je neće ni biti.

Sekretarka Crvenog krsta Kanjiže Monika Česko kaže da je zadatak da se podmire humanitarne potrebe migranata.

– Naši volonteri su uočili na terenu da migranti sada većinom imaju sopstvenih para da kupuju hranu, vodu i najosnovnije potrepštine – ukazuje Monika Česko. – Čekamo šta će se dešavati ubuduće i treba da procenimo situaciju pa smo zato iskazali potrebe Crvenom krstu Vojvodine i Srbije, ukoliko će ovi ljudi u nevolji duže boraviti ovde. Nestaće im verovatno novca za kupovinu hrane i za osnovne potrebe pa u tom slučaju moramo biti spremni da im pomognemo. Za sada imamo dovoljno volontera, ali uvek rado očekujemo ljude koji žele da sarađuju.

M. Mitrović

Vanredna situacija u džepu

Procene republičkih i pokrajinskih zvaničnika u pogledu potrebe proglašenja vanredne situacije u Kanjiži i Subotici, lokalnim samoupravama najviše pogođenim prilivom migranata na severu Vojvodine, različite su.

– Vanredna situacija je još u džepu jer mi trenutno nemamo uslova da je proglasimo. Jedini razlog zbog čega smo razmatrali tu mogućnost je da bi proglašenje vanredne situacije koristilo kao alat da bismo dobijeni novac mogli efikasno iskoristiti. Ako pare dobijaju direktno institucije koje su uključene, za tim nema potrebe, ali ako novac dobijemo preko budžeta, onda se utrošak mora sprovoditi raspisivanjem javnih nabavki pa bismo morali sačekati neophodne rokove. U tom slučaju imamo u planu da proglasimo vanrendnu situaciju, da bismo u rukama imali efikasno sredstvo za korišćenje tih para – objašnjava Lacko.