Нежељена трудноћа прекида детињство

и даље изутевно висока. Уз то, процењује се да се број легалних абортуса малолетница кеће између 250 и 300 годишње. “Батутови” подаци указују да нешто више од 13 одсто девојчица између 15 и 17 година ступа у сексуалне односе, а да само 4,2 одсто њих користи контрацепцију.Прошле године је у Клиници за гинекологију и акушервство Клиничког центра Војводине обављено укупно 460 абортуса, а међу њима је и 31 малолетница. Према подацима које је “Дневник” добио из Клинике за гинекологију и акушерство, прошле године 1.032 малолетнице користиле су гинеколошке прегледе.

Статистички подаци о прекидима трудноће, малолетницама и њиховим прегледима у протеклих пет година показују да су за то време 172 малолетнице обавиле абортус само у Клиници за гинекологију и акушерство. Према подацима које смо добили из новосадске Бетаније, највећи број малолетничких абортуса - 47 - било је 2009. Те године у овој установи извршено је укупно 564 абортуса. Но, у исто време те године било је најмање гинеколошких прегледа малолетница – свега 175. Наредне, 2010, извршен је прекид трудноће код 31 малолетнице, а укупно је забележено 530 абортуса. На редовну контролу јавило се 213 малолетница.



У 2011. укупно је извршено 342 прекида трудноће, од чега је на абортусу било 29 малолетница. На редовне гинеколошке прегледе јавило се 429 малоелтница. У 2012. од 371 прекида трудноћа, у Бетанији је абортус урађен код 16 девојчица, док је њих 756 долазило на редовне јувенилне гинеколошке прегледе. Пре две године, 2013, било је 317 абортуса, а 28 малолетница имало је прекид трудноће. У исто време чак 1.193 девојчица јавиле су се на преглед у Бетанију. Прошле године било је укупно 460 абортуса, од чега је прекид трудноће урађен код 31 адолесценткиње. На редовне јувенилне гинеколошке прегледе прошле године јавиле су се 1.032 малолетнице.



Ово су званични подаци Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине у Новом Саду, али је чињеница да се абортуси обављају и по многим домовима здравља и општим болницама широм Војводине. Управо због тога се тачно и не зна колико малолетница своју неинформисаност о последицама сексуалног односа решава абортусом. У исто време, лекари тврде и да у Србији нису доступни бројни савремени методи контрацепције, попут прогестрагенских пилула, депо-ињекција, импланта.



Контрацепција није приступачна, јер углавном има релативно високу цену. Млади се најчешће одлучују за контрацептиву пилулу, која је безбедна за већину девојака, пружа додатне погодности, а постоје и оне за које се плаћа само партиципација, па су самим тим приступачне за многе.Оно што такође забрињава јесте и податак да у Србији не опада учесталост рађања међу девојкама од 16 и мање година, јер оне често постају свесне трудноће када је она већ у одмаклом стадијуму и не може да се прекине.

С друге стране, психолози упозоравају на трајне последице малолетничке трудноће и рађања, односно да се дете, јер малолетнице то јесу, тешко може носити са чињеницом да је тако младо постало родитељ и да мора да преузме обавезе које родитељство само по себи намеће.



Љ. Малешевић

 

Осам одсто седмака и осмака ступа у сексуалне односе



Истраживања су показала да у сексуалне односе ступи сам одсто седмака и осмака, а у првом разреду средње школе њих 14 одсто. Као разлог за прве сексуалне односе тинејyери најчешће наводе радозналост, уверење да је у питању љубав, али има и жеље за доказивањем. Само 27 одсто малолетника сматра да о сексу треба причати са родитељима, док остали сматрају да су им довољни савети вршњака.