Ромић: Ћурувија праћен од 3. јула 1998.

некадашњим начелником Центра ДБ-а Миланом Радоњићем и бившим радником ДБ-а Мирославом Кураком, терети за учешће у убиству власника „Дневног телеграфа“ новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.

– Немам никаве везе с кривичним делом нити с било чим што би се могло довести у тај контекст – рекао је Ромић у одбрани пред Специјалним судом у Београду. – Оптужница је неоснована и сама себи контрадикторна, није заснована на доказима и пуна је тужиочевих закључака, логицирања и претпоставки. Оптужница је једини доказ за оптужницу. Такве оптужнице су  веома опасне за друштво јер показује да било ко може бити оптужен за било шта, ако је оптужница доказ.

У оптужници се наводи да су Ромић и Курак напали иза леђа Ћурувију док се с Бранком Прпом враћао кући, да је Курак пуцао из „шкорпиона” у Ћурувију, а Ромић дршком пиштоља ударио Прпу у главу када је покушала да се окрене. Марковић се терети за „подстрекавање убиства, да је сачинио план и упознао с њим Радоњића, а да је он с Ромићем и Кураком постигао договор о извршењу“.

У одбрани пред судским већем Ромић је негирао и оспоравао буквално сваки детаљ оптужнице, почев од првог навода који окривљене означава као „организовану криминалну групу која је вршила кривична дела по налогу Н. Н. лица из највиших структура власти, у циљу очувања политичке власти и моћи“.  

– Оптужница је с изразито политичком позадином – казао је Ромић, истичући да сматра да је циљ да се оцрни РДБ, врх РДБ-а, а преко њега и бивша власт. 

У одбрани, чије излагање је тек започео, а наставиће га  7. септембра, на наредном главном претресу, Ромић је изнео тврдњу да је „оперативно-техничка мера надзора телефонских комуникација  Славка Ћурувије донета за време врха РДБ-а који је био пре Марковића“.

– Примена ад хок оперативне мере према Ћурувији почела је 3. јула 1998. године. У то време начелник РДБ-а био је Јовица Станишић – рекао је Ромић.  

Он је подсетио на то да је Милан Радоњић, који је одбрану излагао пре њега, навео да је обавештен о томе да је та мера била у оквиру шире, која је обухватала више особа због безбедносно интересантних контаката. Служба је, нагласио је Ромић, оперативне мере примењивала сходно правилима.

Оспоравајући навод Тужилаштва да је један од циљева деловања окривљених био „ограничавање слободе медија“, Ромић је навео да је одбрана предложила да о функционисању медија у то време сведоче тадашњи ресорни републички и савезни министар. 

Пре Ромића, изношење одбране, негирајући оптужбе, завршио је окривљени Милан Радоњић, који је на место начелника београдског Центра ДБ-а постављен 4. априла 1999. године.   

– Никада нисам почини ниједно кривично дело, никада ништа нисам урадио против закона – рекао је Радоњић, и додао да нема ништа против тога да се испита комплетна служба.

Што се тиче његовог рада, сигуран је, тврди, да је „чист као суза, како по поштовању закона, тако по професионализму и односу према послу”.

Одговарајући на питања чланова судског већа и адвоката одбране, Радоњић је навео да је први пут сазнао да ДБ примењује оперативне мере надзора телефонских комуникација према Ћурувији два-три дана по доласку на место начелника Центра.

– Од свог заменика сам сазнао да се Ћурувија прати као лице у широј категорији, и да се дошло до оперативних сазнања да је од Н. Н. лица из стране амбасаде примио новац. На основу свих оперативних сазнања, логика је била да ад хок мера прерасте у сталну. Кад ми је пренето да је дошло до контакта, издао сам налог да се прати веза и да се мера праћења Ћурувије прекине – рекао је Радоњић.

Оптужени је нагласио да је циљ оперативног задатка био идентификација везе и да је поступано строго по правилима службе.

– Био сам у шоку кад сам чуо да је Ћурувија убијен. Колико се сећам, обавестио сам начелника Ресора и одмах дао налог да се сви подаци о Ћурувији који су прикупљени током спровођења оперативних мера, омогуће  полицији у циљу расветљавања догађаја – рекао је Милан Радоњић

Ј. Јаковљевић