Romić: Ćuruvija praćen od 3. jula 1998.

nekadašnjim načelnikom Centra DB-a Milanom Radonjićem i bivšim radnikom DB-a Miroslavom Kurakom, tereti za učešće u ubistvu vlasnika „Dnevnog telegrafa“ novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.

– Nemam nikave veze s krivičnim delom niti s bilo čim što bi se moglo dovesti u taj kontekst – rekao je Romić u odbrani pred Specijalnim sudom u Beogradu. – Optužnica je neosnovana i sama sebi kontradiktorna, nije zasnovana na dokazima i puna je tužiočevih zaključaka, logiciranja i pretpostavki. Optužnica je jedini dokaz za optužnicu. Takve optužnice su  veoma opasne za društvo jer pokazuje da bilo ko može biti optužen za bilo šta, ako je optužnica dokaz.

U optužnici se navodi da su Romić i Kurak napali iza leđa Ćuruviju dok se s Brankom Prpom vraćao kući, da je Kurak pucao iz „škorpiona” u Ćuruviju, a Romić drškom pištolja udario Prpu u glavu kada je pokušala da se okrene. Marković se tereti za „podstrekavanje ubistva, da je sačinio plan i upoznao s njim Radonjića, a da je on s Romićem i Kurakom postigao dogovor o izvršenju“.

U odbrani pred sudskim većem Romić je negirao i osporavao bukvalno svaki detalj optužnice, počev od prvog navoda koji okrivljene označava kao „organizovanu kriminalnu grupu koja je vršila krivična dela po nalogu N. N. lica iz najviših struktura vlasti, u cilju očuvanja političke vlasti i moći“.  

– Optužnica je s izrazito političkom pozadinom – kazao je Romić, ističući da smatra da je cilj da se ocrni RDB, vrh RDB-a, a preko njega i bivša vlast. 

U odbrani, čije izlaganje je tek započeo, a nastaviće ga  7. septembra, na narednom glavnom pretresu, Romić je izneo tvrdnju da je „operativno-tehnička mera nadzora telefonskih komunikacija  Slavka Ćuruvije doneta za vreme vrha RDB-a koji je bio pre Markovića“.

– Primena ad hok operativne mere prema Ćuruviji počela je 3. jula 1998. godine. U to vreme načelnik RDB-a bio je Jovica Stanišić – rekao je Romić.  

On je podsetio na to da je Milan Radonjić, koji je odbranu izlagao pre njega, naveo da je obavešten o tome da je ta mera bila u okviru šire, koja je obuhvatala više osoba zbog bezbednosno interesantnih kontakata. Služba je, naglasio je Romić, operativne mere primenjivala shodno pravilima.

Osporavajući navod Tužilaštva da je jedan od ciljeva delovanja okrivljenih bio „ograničavanje slobode medija“, Romić je naveo da je odbrana predložila da o funkcionisanju medija u to vreme svedoče tadašnji resorni republički i savezni ministar. 

Pre Romića, iznošenje odbrane, negirajući optužbe, završio je okrivljeni Milan Radonjić, koji je na mesto načelnika beogradskog Centra DB-a postavljen 4. aprila 1999. godine.   

– Nikada nisam počini nijedno krivično delo, nikada ništa nisam uradio protiv zakona – rekao je Radonjić, i dodao da nema ništa protiv toga da se ispita kompletna služba.

Što se tiče njegovog rada, siguran je, tvrdi, da je „čist kao suza, kako po poštovanju zakona, tako po profesionalizmu i odnosu prema poslu”.

Odgovarajući na pitanja članova sudskog veća i advokata odbrane, Radonjić je naveo da je prvi put saznao da DB primenjuje operativne mere nadzora telefonskih komunikacija prema Ćuruviji dva-tri dana po dolasku na mesto načelnika Centra.

– Od svog zamenika sam saznao da se Ćuruvija prati kao lice u široj kategoriji, i da se došlo do operativnih saznanja da je od N. N. lica iz strane ambasade primio novac. Na osnovu svih operativnih saznanja, logika je bila da ad hok mera preraste u stalnu. Kad mi je preneto da je došlo do kontakta, izdao sam nalog da se prati veza i da se mera praćenja Ćuruvije prekine – rekao je Radonjić.

Optuženi je naglasio da je cilj operativnog zadatka bio identifikacija veze i da je postupano strogo po pravilima službe.

– Bio sam u šoku kad sam čuo da je Ćuruvija ubijen. Koliko se sećam, obavestio sam načelnika Resora i odmah dao nalog da se svi podaci o Ćuruviji koji su prikupljeni tokom sprovođenja operativnih mera, omoguće  policiji u cilju rasvetljavanja događaja – rekao je Milan Radonjić

J. Jakovljević