Месечев кавез
„Rex Илусивии – Ин The Моон Цаге” у издању Offen Мусиц из Дизелдорфа.
– Кад говоримо о Суби, говоримо о бескрајно талентованом и у уметности упорном суграђанину с Лимана који је од средине осамдесетих година XX века оставио пођеднако дубок траг у нашем новијем позоришту, њу вејву и савременој музици, као и на светској музичкој сцени која ће га, понешто парадоксално, упамтити као реформатора прогресивног бразилског попа – подсећа нас на Митра Суботића песник Владимир Копицл.
Почео је Суба тако што је средином 80-тих година прошлог века прекрио Нови Сад графитима Rex Илусивии и ускоро под тим именом објавио прву плочу „Disillusioned“, да би тек нешто више од деценију касније, кад га је несрећан случај одвојио од живота и стваралаштва, легендарни магазин „Rolling Стоне“ поклонио издање његовог ЦД-а „Исповести из Сао Паола“ у чак 50.000 примерака.
– Неопходно је додати да је Суба у својој иначе талентованој генерацији био прворазредан интелектуални радозналац, врстан еклектичар и рано просвећени технофил који је лако налазио сараднике у целом свету, имајући тако привилегију да ради с најбољима – рећи ће Копицл. – Рецимо, ја сам га последњи пут уживо срео у Њујорку где је у студију иконе нове музике Филипа Гласа продуцирао нови музички материјал Едсона Кордејра, а није тајна да је још као клинац у позоришту сарађивао с Харисом Пашовићем, Надом Кокотовић, Бјанком Урсулов, Суки Џон, а у музици с Миланом Младеновићем и Екатерином Великом, Хаустором, Ла Страдом, Марином Лимом, Катјом Б, Арналдом Антуњешом...
У „Ин The Моон Цаге”, никад у целости објављеном раду, Суба је за своја истраживања у електронској музици као полазиште узео успаванке и традиционалне напеве југословенских народа. За тај материјал – који је приложио на тракама уз писани елаборат – добио је награду Унеска за промоцију традиционалне културе што је му је омогућило први одлазак у иностранство. Заправо, то је трајно трасирало његову каријеру, најпре радом у Паризу а затим и одласком у Бразил.
За издавача Offen Мусиц, иза којег стоји још један музички емигрант са ових простора, Владимир Ивковић, објављивање „Ин The Моон Цаге” представљало је прави истраживачки пројекат.
– Из пуке радозналости покушао сам да у лето 2013. сазнам да ли је нешто од Субине музике остало – открива у разговору за „Дневник” Владимир Ивковић. – Јер, у Београду сам с том музиком одрастао: у кући су се слушали и „Луна”, „Ла страда”, а Милан, Маги и Фирчи били су ми породични пријатељи... И онда се испоставило да су Субину заоставштину његова мајка Ружа и Слободан Мисаиловић заједно са неколико ентузијаста, пријатеља и сарадника, уназад годинама тражили, преснимавали, архивирали… И пре свега њима треба да будемо захвални што сав тај материјал уопште постоји. А сада је на нас ред да га ставимо у прави контекст и објавимо на најбољи могући начин. Јер, реч је о непроцењивом благу европске музике XX века...
Признаје први човек Offen Мусица да је припрема „Ин The Моон Цаге” представљала „интензивно искуство са интензивном музиком”, почев од разговора са мама Ружом, путовања, новог мастеринга, до рад на омоту, продукцији...
– Све то је трајало више од годину дана. Али и поред тога надам да је ово само почетак, јер је Субина заоставштина из периода 1980-1991. невероватна. Суба је у свету познат по ономе што је урадио у Бразилу. Али за мене су његови рани радови важнији, ту су моји корени, то су и корени онога што је свет много касније могао да чује. То је као нека порука из прошлости која при томе ништа од актуелности није изгубила.
Можда објављивање „Ин The Моон Цаге” – а надам се и осталих снимака у догледно време – отвори и нове перспективе на то шта се у култури, музици 80-тих година прошлог века дешавало, и открије колико је Суба заправо утицао на све оне који су били на његовим концертима, којима је био продуцент, са којима је причао, и који су онда његове идеје као инспирацију уносили у своје бендове, на своје снимке, уграђивали у властити материјал...
Мирослав Стајић
Преслушавање па свирка
Рођенданско окупљање и преслушавање албума “Ин The Моон Цаге” одржаће се у уторак, 23. јуна, у 19 сати у холу Завода за културу Војводине, Војводе Путника 2. Посетиоци ће имати прилику и да купе плочу, као и да виде неке мање познате артефакте из Субиног стваралаштва. Исто вече, у 22 сата у КЦ Утопија, биће одржан концерт „Пост Индустриал Боyс”, иза којег стоји грузијски уметник Гоги Џоyџашвили, иначе врло близак Субиној естетици.