Mesečev kavez
„Rex Ilusivii – In The Moon Cage” u izdanju Offen Music iz Dizeldorfa.
– Kad govorimo o Subi, govorimo o beskrajno talentovanom i u umetnosti upornom sugrađaninu s Limana koji je od sredine osamdesetih godina XX veka ostavio pođednako dubok trag u našem novijem pozorištu, nju vejvu i savremenoj muzici, kao i na svetskoj muzičkoj sceni koja će ga, ponešto paradoksalno, upamtiti kao reformatora progresivnog brazilskog popa – podseća nas na Mitra Subotića pesnik Vladimir Kopicl.
Počeo je Suba tako što je sredinom 80-tih godina prošlog veka prekrio Novi Sad grafitima Rex Ilusivii i uskoro pod tim imenom objavio prvu ploču „Disillusioned“, da bi tek nešto više od deceniju kasnije, kad ga je nesrećan slučaj odvojio od života i stvaralaštva, legendarni magazin „Rolling Stone“ poklonio izdanje njegovog CD-a „Ispovesti iz Sao Paola“ u čak 50.000 primeraka.
– Neophodno je dodati da je Suba u svojoj inače talentovanoj generaciji bio prvorazredan intelektualni radoznalac, vrstan eklektičar i rano prosvećeni tehnofil koji je lako nalazio saradnike u celom svetu, imajući tako privilegiju da radi s najboljima – reći će Kopicl. – Recimo, ja sam ga poslednji put uživo sreo u Njujorku gde je u studiju ikone nove muzike Filipa Glasa producirao novi muzički materijal Edsona Kordejra, a nije tajna da je još kao klinac u pozorištu sarađivao s Harisom Pašovićem, Nadom Kokotović, Bjankom Ursulov, Suki Džon, a u muzici s Milanom Mladenovićem i Ekaterinom Velikom, Haustorom, La Stradom, Marinom Limom, Katjom B, Arnaldom Antunješom...
U „In The Moon Cage”, nikad u celosti objavljenom radu, Suba je za svoja istraživanja u elektronskoj muzici kao polazište uzeo uspavanke i tradicionalne napeve jugoslovenskih naroda. Za taj materijal – koji je priložio na trakama uz pisani elaborat – dobio je nagradu Uneska za promociju tradicionalne kulture što je mu je omogućilo prvi odlazak u inostranstvo. Zapravo, to je trajno trasiralo njegovu karijeru, najpre radom u Parizu a zatim i odlaskom u Brazil.
Za izdavača Offen Music, iza kojeg stoji još jedan muzički emigrant sa ovih prostora, Vladimir Ivković, objavljivanje „In The Moon Cage” predstavljalo je pravi istraživački projekat.
– Iz puke radoznalosti pokušao sam da u leto 2013. saznam da li je nešto od Subine muzike ostalo – otkriva u razgovoru za „Dnevnik” Vladimir Ivković. – Jer, u Beogradu sam s tom muzikom odrastao: u kući su se slušali i „Luna”, „La strada”, a Milan, Magi i Firči bili su mi porodični prijatelji... I onda se ispostavilo da su Subinu zaostavštinu njegova majka Ruža i Slobodan Misailović zajedno sa nekoliko entuzijasta, prijatelja i saradnika, unazad godinama tražili, presnimavali, arhivirali… I pre svega njima treba da budemo zahvalni što sav taj materijal uopšte postoji. A sada je na nas red da ga stavimo u pravi kontekst i objavimo na najbolji mogući način. Jer, reč je o neprocenjivom blagu evropske muzike XX veka...
Priznaje prvi čovek Offen Musica da je priprema „In The Moon Cage” predstavljala „intenzivno iskustvo sa intenzivnom muzikom”, počev od razgovora sa mama Ružom, putovanja, novog masteringa, do rad na omotu, produkciji...
– Sve to je trajalo više od godinu dana. Ali i pored toga nadam da je ovo samo početak, jer je Subina zaostavština iz perioda 1980-1991. neverovatna. Suba je u svetu poznat po onome što je uradio u Brazilu. Ali za mene su njegovi rani radovi važniji, tu su moji koreni, to su i koreni onoga što je svet mnogo kasnije mogao da čuje. To je kao neka poruka iz prošlosti koja pri tome ništa od aktuelnosti nije izgubila.
Možda objavljivanje „In The Moon Cage” – a nadam se i ostalih snimaka u dogledno vreme – otvori i nove perspektive na to šta se u kulturi, muzici 80-tih godina prošlog veka dešavalo, i otkrije koliko je Suba zapravo uticao na sve one koji su bili na njegovim koncertima, kojima je bio producent, sa kojima je pričao, i koji su onda njegove ideje kao inspiraciju unosili u svoje bendove, na svoje snimke, ugrađivali u vlastiti materijal...
Miroslav Stajić
Preslušavanje pa svirka
Rođendansko okupljanje i preslušavanje albuma “In The Moon Cage” održaće se u utorak, 23. juna, u 19 sati u holu Zavoda za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2. Posetioci će imati priliku i da kupe ploču, kao i da vide neke manje poznate artefakte iz Subinog stvaralaštva. Isto veče, u 22 sata u KC Utopija, biće održan koncert „Post Industrial Boys”, iza kojeg stoji gruzijski umetnik Gogi Džoydžašvili, inače vrlo blizak Subinoj estetici.