Ужас на Темзи и љубавна трагедија

1948. до половине 1950. године. Прва епизода овог стрипа појавила се 4. марта 1946. године, а „приче у сликама“ континурано су се настављале у дневним новинским каишевима. Цртеж је био дело Алекса Рејмонда (1900-1956), прослављеног аутора „Флаша Гордона“ и „Yима из yунгле“ - оба стрипа имала су премијеру 7. јануара 1934, односно „Тајног агента Икс-9“ који је своје авантуре започео две недеље касније, 22. јануара 1934. (због немогућности да упоредо ради на три серијала Рејмонд је наредне године одустао о „Тајног агента“).

Упркос великој популарности Гордона и Yима, Рејмонд се 1944. пријавио за службу у морнарици (цртао је илустрације углавном за војне часописе) из које је изашао после непуне две године и суочио се са ситуацијом многих демобилисаних војника - немогућношћу да нађе посао; у његовом случају, издавач „Кинг Фичерс“ је за текуће серијале ангажовао друге цртаче. Рејмонд је морао да осмисли новог стрип јунака а како је рат од њега створио реалисту (уместо ранијег фантасте), избор је био криминалистички стрип са приватним детективом у главној улози.

Рип Кирби се требао разликовати од дотадашњих образаца - да не буде ни префињени, превасходно дедукцији склон детектив али ни робусни, „тврдо кувани“ детектив спреман да проблеме решава песницама, револвером и не увек законским методама. Кирби је преузео по мало из обе традиције надограђујући их нетипичним изгледом којим доминирају наочаре и специфичним темама које су заједно креирали Рејмонд и сценариста Ворд Грин. Тако је Рејмонд причу „спустио на земљу“, додао јој бљештавост велеграда и високих друштвених кругова, прецизан цртеж и - пустио Кирбија у свет. Читаоци су га одмах прихватили што је Рејмонда поново уздигло међу најпопуларније стрип ствараоце свог времена.

У трећој години излажења „Рипа Кирбија“ основне поставке приче искристалисале су се и почеле да надограђују. Дуга епизода (објављивана готово шест месеци) „Ужас на Темзи“ поново заплиће светове манекенки, гламура, богатства, снобизма и каприциозности са смртоносним круговима криминала. Кирби проблем решава и „сивим ћелијама“ и „обичном“ тучом. „Бандарски рубини“ су игра надмудривања и скривања на луксузном броду из које ће, осим славе, Кирбију остати и бернандинац Мајор, статиста у следећим авантурама. Епизода „Као муве на мед“ баца Кирбијеву девојку, манекенку Хани, у наручје богатог плејбоја који жели да се ожени њоме. Кирби увиђавно оставља Хани да сама одлучи кога више воли али не успева да остане хладнокрван, посебно кад се она нађе у смртној опасности коју изазива похлепа према великом наследству.

„Весело лето с Паган“ враћа на сцену стару познаницу, Паган Ли, преступницу којој је Кирби помогао да изађе на „прави пут“ и постане холивудска звезда Медлон. У амбициозној причи са неколико паралелних заплета, компромитујућа прошлост поново прети Паган у лику безочног уцењивача. У „Малој бегуници“ сударају се богатство и љубавни греси. Овог пута дете љубави покушава да се одупре диктату, правилима и интересима (чувања) новца. „Опасност на снегу“ меша високу моду, сјајне драгуље и довитљиве лопове, док у „Љубавној трагедији“ Дезмонд упада у замку превејаних превараната који злоупотребљавају нормалну човекову жељу да воли и буде вољен.

Рејмондов фото-реалистични, детаљима богат цртеж беспрекоран је као и мајсторско сенчење прилагођено црно-белој новинској штампи. Монтажа и кадрирање, иако ограничени скромним могућностима каишева, прецизно прате тензије приче.

И ова књига потврђује да је „Рип Кирби“ неспорно један од најбољих детективских стрипова 20. века.

Илија Бакић