Ивица Дачић једини кандидат за лидера СПС

и донет нови програм партије. Актулени лидер СПС Ивица Дачић једини је кандидат за председника странке и по трећи пут ће бити изабран на челну функцију социјалиста. Нови четворогодишњи мандат Ивице Дачића на челу СПС потврдиће 2.600 делегата из свих локалних одбора.

Још када је пре неколико месеци обнародован датум одржавања највишег страначког скупа, најављено је да ће то бити конгрес промена и реформи у партији. Главни одбор СПС на седници одржаној у четвртак увече подржао је Статут и Програмску декларацију “Визија Србије Србија 2020”, која ће бити усвојена на Конгресу. Говорећи о томе шта је ново што чека чланове СПС, Ивица Дачић поручује да “свака будућност зависи од оних који је остварују, од њихових способности и могућности”.

– Уколико будемо у Социјалистичкој партији Србије имали политику будућности, имаћемо и будућност. Овај конгрес управо то треба да обезбеди. Политику будућности – констатовао је Дачић.

У медијима се већ месецима уназад спекулише какве промене би могле задесити врх странке, да ли ће нека од звучнијих имена у СПС – у остати без највиших функција. СПС нису потресале само унутарстраначке битке, већ и медијске афере људи на високим позицијама, укључујући и самог лидера странке. Али Дачић је, па самим тим и странка коју предводи, политички преживео и аферу “кофер” и “случај Шарић”, изборивши за СПС поновно учешће у влади са напредњацима.

Дачић је пар дана уочи Конгреса упозорио своје страначке саборце да очекује да се у СПС–у „боре политике, а не политичари”.

– Хоћу принципе, хоћу идеје, хоћу креацију, хоћу свежину, и само они који то буду имали могу да рачунају да ћу их подржати. Хоћу, једном речју, промене. Зато што су промене - живот, а све остало је пуко нестајање. То су критеријуми који чине једну странку, странку самосталних, одговорних и способних људи. Таквима није потребан громобран. Они сами су громобран. И снага којима је свима потребна – избегао је Дачић да конкретно одговори на новинарско питање ко су његови фаворити за највише страначке функције.

Јер, на Конгресу ће, осим лидера странке, бити изабрани и чланови ГО СПС, а гласање ће бити јавно, као што је био случај и на претходном највишем партијском скупу 2010. године. Потом ће на првој седници новоизабраног Главног одбора биће изабрани и потпредседници партије, као и заменик Ивице Дачића. Након прошлог Конгреса, чији слоган је био „Сигурним кораком“ за председника Извршног одбора изабран је Бранко Ружић, за потпредседнике: Жарко Обрадовић, који је до сада био и заменик председника СПС, Славица Ђукић-Дејановић, Милутин Мркоњић, Душан Бајатовић и Дијана Вукомановић.

Последњих месеци лобирање међу социјалистима се захуктало, а одбори су номиновали своје фаворите за потредседничке функције. Највећу подршку у страначкој бази добио је Бранко Ружић, досадашњи челник Извршног одбора, кога је предложило 155 одбора, а одмах иза њега је Жарко Обрадовић са 153 „номинације“. За потпредседнике су још предложени и Александар Антић (145), Дијана Вукомановић (130), Славица Ђукић Дејановић (130), Душан Бајатовић (101), Новица Тончев (80), Милутин Мркоњић (56), Владимир Заграђанин (36) и Дејан Раденковић (15).

У медијима се спекулисало да је највише неслагања међу социјалистима изазвало различито виђење начина на који се бирају потпредседници. Струја, предвођена Ружићем, како тврде упућени, залагала се за то да их бирају делегати Конгреса , али је превагнуо став иза кога су стали Жарко Обрадовић и Дијана Вукомановић, да остане правило по којем потпредседнике бира председник, а Главни одбор формално потврђује његове предлоге. Добро упућени извори тврде да постоје велике шансе да уместо Обрадовића, нови заменик председника буде Александар Антић, који је актуелни министар енергетике. Највише номинација за председника Извршног одбора има Ђорђе Чабаркапа (115), следе Вања Вукић (57), Дејан Бацковић (45), Бранко Ружић (38) и Ђорђе Милићевић (15).

Светлана Станковић

Милошевић и црвена ружа

Подсетимо, оснивачки конгрес СПС, називан и Конгрес уједињења СКС и ССРНС, одржан од 16. до 18. јула 1990. године, такође у „Сава центру“. На наредном конгресу две године касније представљен је нови амблем странке - црвена ружа. Слободан Милошевић је шест пута биран за председника, да би Седми конгрес, одржан је 3. децембра 2006. године, девет месеци после смрти Слободана Милошевића и тада је Ивица Дачић први пут изабран за лидера СПС–а. Иначе, на годишњој скупштини СПС, одржаној 17. јула 2009, донета је одлука о реформи партије, којом је СПС најавила „нови почетак, као партија модерне левице и социјалдемократске оријентације”.