ЗИМИ НЕ ЗАТРПАВАЈТЕ КОЖУ КРЕМАМА Савети дерматовенеролога др Исидоре Андрејић Сбутеге за негу тела током хладнијих дана

О важности неге коже у овом прелазном периоду године за читаоце „Дневниковог” ТВ магазина савете даје дерматовенеролог др Исидора Андрејић Сбутега, објашњавајући зашто је нега коже у зимском периоду године кључна како бисмо сачували њен здрав изглед и функцију.  Како каже, правилна нега не само да ублажава постојеће тегобе, већ игра и важну улогу у заштити коже од будућих оштећења, што је нарочито важно у хладнијим данима када су ризици од исушивања и оштећења већи.

– Током хладнијег периода године, често долази до појаве или погоршања екцема, псоријазе и розацее, посебно код особа са осетљивим и танким површинским слојем коже, што доводи до додатног исушивања. Најчешћи узрок овог проблема је сув ваздух у затвореним просторијама, због чега је препоручљиво влажити ваздух, рецимо постављањем посуда са водом на радијаторе. Осим тога, нагле промене температуре, када из топле просторије изађете на хладно, додатно доприносе исушивању коже, што нарочито погоршава стање розацее – наглашава дерматовенеролог др Исидора Андрејић Сбутега.

Са хладнијим временом, дерматовенеролог др Андрејић Сбутега истиче да кожа постаје подложнија исушивању, што се често занемарује, посебно када је реч о заштити руку. Иако су једноставно решење, рукавице ефикасно штите кожу од хладноће и ветра који могу погоршати стања попут екцема.

– Често људи не носе рукавице, иако поред хладноће и ветар додатно исушује кожу лица и тела. Зато је важно носити рукавице и у овом прелазном периоду, како би се спречило погоршање екцема, који се најчешће појављује на рукама. Такође, битно је да сви, а посебно деца, након прања руку темељно осуше руке, пре изласка на хладан ваздух – објашњава наша саговорница.

Како даље наглашава, кожа се суочава са многобројним изазовима, а могуће је погоршати њено стање и једноставним туширањем врелом водом. То, иако пријатно у хладним данима, може знатно ослабити природну заштиту коже и довести до њеног појачаног исушивања, а уз то, др Исидора Андрејић Сбутега напомиње и да миришљави гелови, којима многи теже због пријатног мириса, често садрже састојке који додатно иритирају кожу.

– Зими је најчешћи проблем и грешка то што се људи туширају врелом водом. Често их то опушта. За особе са сувом и осетљивом кожом препоручује се употреба уљаних купки, док би они без кожних тегоба током зимског периода требало да користе производе намењене осетљивој кожи.
 

У зимском периоду потребно је кратко се туширати млаком водом, брисати се утапкавањем пешкира и нанети крему одмах након туширања, а то је важно јер се током купања скида заштитни слој коже, што може довести до иритације. Особе са осетљивом кожом треба да наносе крему и ујутру и увече, а не само после туширања, док они без тог проблема могу то чинити једном дневно
 

Такође, саговорница каже и да, иако сапуни уклањају нечистоће, они истовремено одстрањују и природна уља која наша кожа производи ради заштите, а као њихову замену препоручује коришћење синдета, тј. „сапуна без сапуна”.

Тако је нега коже често предмет многих трендова, а неки од њих могу бити контрапродуктивни, каже наша саговорница, те довести до непожељних ефеката. Како она истиче, употреба кокосовог уља, које се често промовише као универзално решење за све типове коже, може бити проблематична, посебно за оне са масном или мешовитом кожом.

– Многи погрешно верују да могу без ограничења користити било који здрави или органски производ, али прекомерна употреба може довести до затварања пора и, као последицу, до додатних проблема, нарочито код младалачке коже – каже дерматовенеролог. – Такође, нови трендови, који се односе на негу коже, укључују коришћење великог броја производа, од 300 различитих умивалица до 300 крема за различите делове тела. Често се чује да се наноси три слоја креме одједном, што, по мом мишљењу, представља превише и може бити контрапродуктивно.
 

Када је у питању исхрана, за здравље коже важни су цинк, омега масне киселине, као и редован унос течности, односно воде. Од витамина, витамин Де се истиче као најпотребнији. У зимском периоду, многи људи пате од недостатка овог витамина, па је стога важно размотрити увођење суплемената који могу надоместити тај недостатак

Нега суве и осетљиве коже захтева пажљивији приступ, нарочито у зависности од годишњих доба. Летњи услови обично захтевају лагане формулације које неће оптеретити кожу, док хладнији месеци доносе потребу за богатим производима који ће заштитити кожу од исушивања, каже дерматовенеролог Андрејић Сбутега.

– Током лета, препоручује се коришћење лаганих, хидратантних крема на бази флуида, док у зимском периоду треба применити јаче креме, балзаме и уљане купке за туширање уместо обичних гелова. Предлажу се препарати који садрже уља, емолијенсе и церамиде. Важно је напоменути да особе са сувом и осетљивом кожом, склоном екцемима, не би требало да користе производе који садрже парфеме. Препарати намењени овом типу коже обично не садрже мирисе, јер они могу додатно иритирати већ осетљиву кожу, која је у овом случају подложнија иритацији у поређењу са нормалном кожном баријером. Због тога се саветује да се избегавају ови производи, а креме би требало да садрже што мање састојака – објашњава саговорница.

С друге стране, особе које имају маснији или комбиновани тип коже треба да воде рачуна о њој, али не и да је затрпавају производима, те саговорница истиче да је потребно да воде рачуна о хидратацији коже, користећи производе намењене њиховом типу. Такође, наводи и да, ако особа нема значајних проблема с кожом, може користити препарате на бази пантенола и церамидa за негу. Међутим, у случају израженијих проблема или кожних болести, неопходно је да се особа, пре употребе било каквих средстава, консултује са дерматологом.

– Мој савет је да се избегава превелика употреба производа и да се бирају они који су погодни за ваш тип коже, као и за узраст. Често се дешава да, на пример, младе особе у својим двадесетим годинама користе препарате против старења коже, што је заправо непотребно – закључује дерматовенеролог др Исидора Андрејић Сбутега.

Ивана Јапунџа