ZIMI NE ZATRPAVAJTE KOŽU KREMAMA Saveti dermatovenerologa dr Isidore Andrejić Sbutege za negu tela tokom hladnijih dana

O važnosti nege kože u ovom prelaznom periodu godine za čitaoce „Dnevnikovog” TV magazina savete daje dermatovenerolog dr Isidora Andrejić Sbutega, objašnjavajući zašto je nega kože u zimskom periodu godine ključna kako bismo sačuvali njen zdrav izgled i funkciju.  Kako kaže, pravilna nega ne samo da ublažava postojeće tegobe, već igra i važnu ulogu u zaštiti kože od budućih oštećenja, što je naročito važno u hladnijim danima kada su rizici od isušivanja i oštećenja veći.

– Tokom hladnijeg perioda godine, često dolazi do pojave ili pogoršanja ekcema, psorijaze i rozacee, posebno kod osoba sa osetljivim i tankim površinskim slojem kože, što dovodi do dodatnog isušivanja. Najčešći uzrok ovog problema je suv vazduh u zatvorenim prostorijama, zbog čega je preporučljivo vlažiti vazduh, recimo postavljanjem posuda sa vodom na radijatore. Osim toga, nagle promene temperature, kada iz tople prostorije izađete na hladno, dodatno doprinose isušivanju kože, što naročito pogoršava stanje rozacee – naglašava dermatovenerolog dr Isidora Andrejić Sbutega.

Sa hladnijim vremenom, dermatovenerolog dr Andrejić Sbutega ističe da koža postaje podložnija isušivanju, što se često zanemaruje, posebno kada je reč o zaštiti ruku. Iako su jednostavno rešenje, rukavice efikasno štite kožu od hladnoće i vetra koji mogu pogoršati stanja poput ekcema.

– Često ljudi ne nose rukavice, iako pored hladnoće i vetar dodatno isušuje kožu lica i tela. Zato je važno nositi rukavice i u ovom prelaznom periodu, kako bi se sprečilo pogoršanje ekcema, koji se najčešće pojavljuje na rukama. Takođe, bitno je da svi, a posebno deca, nakon pranja ruku temeljno osuše ruke, pre izlaska na hladan vazduh – objašnjava naša sagovornica.

Kako dalje naglašava, koža se suočava sa mnogobrojnim izazovima, a moguće je pogoršati njeno stanje i jednostavnim tuširanjem vrelom vodom. To, iako prijatno u hladnim danima, može znatno oslabiti prirodnu zaštitu kože i dovesti do njenog pojačanog isušivanja, a uz to, dr Isidora Andrejić Sbutega napominje i da mirišljavi gelovi, kojima mnogi teže zbog prijatnog mirisa, često sadrže sastojke koji dodatno iritiraju kožu.

– Zimi je najčešći problem i greška to što se ljudi tuširaju vrelom vodom. Često ih to opušta. Za osobe sa suvom i osetljivom kožom preporučuje se upotreba uljanih kupki, dok bi oni bez kožnih tegoba tokom zimskog perioda trebalo da koriste proizvode namenjene osetljivoj koži.
 

U zimskom periodu potrebno je kratko se tuširati mlakom vodom, brisati se utapkavanjem peškira i naneti kremu odmah nakon tuširanja, a to je važno jer se tokom kupanja skida zaštitni sloj kože, što može dovesti do iritacije. Osobe sa osetljivom kožom treba da nanose kremu i ujutru i uveče, a ne samo posle tuširanja, dok oni bez tog problema mogu to činiti jednom dnevno
 

Takođe, sagovornica kaže i da, iako sapuni uklanjaju nečistoće, oni istovremeno odstranjuju i prirodna ulja koja naša koža proizvodi radi zaštite, a kao njihovu zamenu preporučuje korišćenje sindeta, tj. „sapuna bez sapuna”.

Tako je nega kože često predmet mnogih trendova, a neki od njih mogu biti kontraproduktivni, kaže naša sagovornica, te dovesti do nepoželjnih efekata. Kako ona ističe, upotreba kokosovog ulja, koje se često promoviše kao univerzalno rešenje za sve tipove kože, može biti problematična, posebno za one sa masnom ili mešovitom kožom.

– Mnogi pogrešno veruju da mogu bez ograničenja koristiti bilo koji zdravi ili organski proizvod, ali prekomerna upotreba može dovesti do zatvaranja pora i, kao posledicu, do dodatnih problema, naročito kod mladalačke kože – kaže dermatovenerolog. – Takođe, novi trendovi, koji se odnose na negu kože, uključuju korišćenje velikog broja proizvoda, od 300 različitih umivalica do 300 krema za različite delove tela. Često se čuje da se nanosi tri sloja kreme odjednom, što, po mom mišljenju, predstavlja previše i može biti kontraproduktivno.
 

Kada je u pitanju ishrana, za zdravlje kože važni su cink, omega masne kiseline, kao i redovan unos tečnosti, odnosno vode. Od vitamina, vitamin De se ističe kao najpotrebniji. U zimskom periodu, mnogi ljudi pate od nedostatka ovog vitamina, pa je stoga važno razmotriti uvođenje suplemenata koji mogu nadomestiti taj nedostatak

Nega suve i osetljive kože zahteva pažljiviji pristup, naročito u zavisnosti od godišnjih doba. Letnji uslovi obično zahtevaju lagane formulacije koje neće opteretiti kožu, dok hladniji meseci donose potrebu za bogatim proizvodima koji će zaštititi kožu od isušivanja, kaže dermatovenerolog Andrejić Sbutega.

– Tokom leta, preporučuje se korišćenje laganih, hidratantnih krema na bazi fluida, dok u zimskom periodu treba primeniti jače kreme, balzame i uljane kupke za tuširanje umesto običnih gelova. Predlažu se preparati koji sadrže ulja, emolijense i ceramide. Važno je napomenuti da osobe sa suvom i osetljivom kožom, sklonom ekcemima, ne bi trebalo da koriste proizvode koji sadrže parfeme. Preparati namenjeni ovom tipu kože obično ne sadrže mirise, jer oni mogu dodatno iritirati već osetljivu kožu, koja je u ovom slučaju podložnija iritaciji u poređenju sa normalnom kožnom barijerom. Zbog toga se savetuje da se izbegavaju ovi proizvodi, a kreme bi trebalo da sadrže što manje sastojaka – objašnjava sagovornica.

S druge strane, osobe koje imaju masniji ili kombinovani tip kože treba da vode računa o njoj, ali ne i da je zatrpavaju proizvodima, te sagovornica ističe da je potrebno da vode računa o hidrataciji kože, koristeći proizvode namenjene njihovom tipu. Takođe, navodi i da, ako osoba nema značajnih problema s kožom, može koristiti preparate na bazi pantenola i ceramida za negu. Međutim, u slučaju izraženijih problema ili kožnih bolesti, neophodno je da se osoba, pre upotrebe bilo kakvih sredstava, konsultuje sa dermatologom.

– Moj savet je da se izbegava prevelika upotreba proizvoda i da se biraju oni koji su pogodni za vaš tip kože, kao i za uzrast. Često se dešava da, na primer, mlade osobe u svojim dvadesetim godinama koriste preparate protiv starenja kože, što je zapravo nepotrebno – zaključuje dermatovenerolog dr Isidora Andrejić Sbutega.

Ivana Japundža