РАК У СРБИЈИ У ВРХУ УЗРОКА СМРТИ, СВАКЕ ГОДИНЕ 42.000 ОБОЛЕЛИХ У Војводини доминантни карциноми дигестивног тракта. Ево где је најкритичније
Проф. др Ковчин: И даље не знамо све узроке настанка карцинома, али су познати фактори ризика
У Србији сваке године од малигних болести оболи око 42.000 људи, док 20.000 изгуби живот. Највећа стопа оболевања бележи се у западној и северној Бачкој, као и северном Банату, показује истраживање Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. О разлозима високе стопе обољевања и могућим решењима говорио је онколог професор др Владимир Ковчин у емисији на ТВ Прва.
Зашто је стопа оболевања висока?
Малигне болести су, уз кардиоваскуларне, најчешћи узрок смрти у Србији, упркос апелима стручњака на важност превентивних прегледа. Професор Ковчин истиче да и даље не знамо све узроке настанка рака, али су познати фактори ризика на које можемо да утичемо. Пушење је, на пример, главни узрок карцинома плућа, док нездраве животне навике и касно јављање лекару додатно погоршавају ситуацију.
Који карциноми су најчешћи?
Према подацима Батута, трећина оболелих болује од три врсте рака: рак дебелог црева, рак плућа и рак дојке.
Географски подаци показују да су у Војводини доминантни карциноми дигестивног тракта, што се повезује с исхраном богатом димљеним месом и масним намирницама, као и употребом пестицида у пољопривреди. С друге стране, у регионима попут Бора и Мајданпека учесталији је рак плућа, вероватно због загађења ваздуха.
Како смањити ризик?
Професор Ковчин наглашава да је кључ у редовним прегледима и промени животних навика. Рак грлића материце, на пример, може се спречити вакцинацијом против ХПВ вируса, али је одзив у Србији још увек низак. Такође, строжа забрана пушења у затвореним просторима могла би смањити број оболелих од рака плућа, као што се десило у земљама које су доследно спровеле такве мере.
Да ли су последице бомбардовања узрок пораста малигних болести?
Професор Ковчин подсећа да је осиромашени уранијум остао тамо где је бачен, али су много опасније наночестице настале његовим сагоревањем, као и хемијско загађење настало бомбардовањем индустријских постројења. Хемикалије које су доспеле у земљу и воду изазвале су пораст хематолошких малигнитета, попут леукемија и лимфома, нарочито код младих људи.
На крају разговора, професор Ковчин је поручио: „Ако бар једна особа послуша ово што смо данас рекли и оде на превентивни преглед, већ смо нешто постигли.“
АЛО
