Трчањем до бољег памћења

Тим начином вежбања штитите део мозга који је задужен за учење и памћење од негативних посљедица стреса.

„Охрабрујуће је знати да можемо победити негативне утицаје стреса на наш мозак тиме што ћемо само изаћи напоље и трчати“, рекао је Џеф Едвардс, лидер студије која је урађена на Универзитету Brigham Young.

Унутар хипокампуса стварање меморије је најбоље када се везе између неурона, који су зову синапсе, јачају током времена. Хронични или „одгођени“ стрес слаби синапсе и негативно утиче на наше памћење.

„Идеална ситуација да унапредимо способности учења и памћења јесте да немамо стрес и вежбамо. Не можемо контролисати ниво стреса у нашим животима, али можемо ниво вежбања", казао је Едвардс.

Истраживање је урађено тако што су експериментални мишеви подељени у четири групе: мировање без стреса, вежбање без стреса, вежбање са стресом и мировање са стресом. Мишеви су били изложени стресним ситуацијама као што је пливање у хладној води или ходање на косој платформи те су стављани на точак да трче. Потом је анализирано како су те ситуације утицале на њихов мозак.

Утврђено је да мишеви који су били под стресом имају виши ниво ЛТП-а од оних који нису вежбали. Такође, мишеви који су вежбали имали су добро памћење, као и они који су мировали, али нису били под стресом, само су правили мање грешака од оних који су мировали.

Истраживање је показало да вежбање на ефективан начин штити механизме за учење и памћење од негативних когнитивних утицаја хроничног стреса на мозак.