Савет лекара: Умерено с јелом и пићем током празника
БЕОГРАД: Богате трпезе представљају незаобилазни део славских и празничних гозби, а прекомерни унос хране и пића за последицу има отежано варење.
Обично се након обилних оброка јави надутости с мучнином, подригивање, осећај бола и нелагодности у горњем делу стомака.
Гастроентеролог Татјана Цвејић Пашић каже да је храна која се конзумира у време славских и празничних трпеза, али и ван њих, често изузетно калорична - масна и јака, те је изразито тешка за варење.
На српској трпези вековима је доминирала храна пуна целулозе, а треба нагласити да наш дигестивни систем нема могућност варења такве хране свакодневно, појаснила је др Цвејић Пешић.
Лоше животне навике и недовољно кретање, како каже, уз конзумирање високо енергетских напитака и високо калоричне хране, довело је до значајног пораста метаболичког синдрома - повећао се број пацијената који болују од шећерне болести тип 2 и повишеног крвног притиска.
Процена је да око 35 одсто пацијента који имају шећерну болест тип 2 има и поремећај егзокрине функције панкреса.
Цвејић Пешић појашњава да се осећај нелагодности у стомаку, тежина, мучнина и претерана надутост могу смањити препаратима панкреасних ензима.
Треба нагласити да пацијенти који су имали операцију жучне кесе, операцију желуца и дванаестопалачног црева имају већу потребу за панкреасним ензимима, каже докторка.
Појашњава да код таквих пацијената нема адекватне количине жучи за варење масти или храна због оперативно скрећених органа „брже пропасира“, те излучени панкреасни ензими немају довољно времена нити адекватну ПХ вредност за деловаље.
Сви пацијенти који имају хронични панкреатитис имају потребу за сталном надокнадом панкреасних ензима.
Уколико тегобе и даље постоје упркос употреби панкреасних ензима, пацијент се мора обратити свом лекару и урадити лабораторијске анализе, преглед столице, ултразвучни преглед абдомена ради искључивања других болести, закључила је Цвејић Пешић.
Од помоћи може бити и промена животних навика као што је конзумација мањих и чешћих оброка, довољно времена издвојеног за сваки оброк, избегавање одређених намирница чијом разградњом настају гасови, избегавање „брзе хране“, „грицкалица“ и газираних пића.
