Опседнутост селфијима је права правцата ментална болест

Да ово, и многа слична открића, треба да схватимо озбиљно говори и једна истинита прича о Дену Баумену. Он је прва особа у Великој Британији  кога су доктори окарактерисали као зависника од селфија. Овај случај је био толико екстреман, да је Дени постао депресиван јер није успевао да направи савршен "селфи” ни после 10 сати колико је покушавао то да уради.

У то време, Дени је имао 19 година. Напустио је школу, и није желео да изађе из куће пола године. Сваки његов дан је почињао тако што је 10 пута усликао себе, пре него што је уопште изашао из кревета. Није успевао да постигне циљ, односно да направи савршену фотографију себе, иако је свакодневно то покушавао неколико стотина пута, после чега је одлучио да себи одузме живот. Срећом, његова мајка га је пронашла на време и спречила да то уради.

Од тада је у болници у Лондону, на лечењу од компулсивног понашања, као и опсесивно - компулсивног поремећаја и поремећаја телесне дисморфије. Са јачањем утицаја друштвених мрежа на људске животе, свакодневно се повећава број људи који траже стручну помоћ како би се излечили од зависности о Фејсбука, Титера, Инстаграма…

Научници тврде и да је демонстрација нарцисизма на интернету подсвестан начин да особа поправи своје самопоуздање. Ово постаје још већи проблем тиме што људи једни друге подржавају на друштвеним мрежама, стварајући једни другима осећај да раде праву ствар.

Ако сте мислили да су селфији настали развијањем "паметних" телефона, грдно се варате. Наиме, први селфи насликан је још 1524. године. "Ауто-портрет у конвексном огледалу" насликао је 21-годишњи сликар Пармиђанино, не знајући да је тиме измислио тренд број један 21. века!

Израз селфи је ушао у Оксфордов речник тек 2013. године. Међутим, селфи фотографијУ снимио је још 1839. године Американац Роберт Корнелијус.

И домаћи стручњаци кажу да сликање и објављивање селфија лоше утиче на психу.

Марко Браковић, психотерапеут и писац објашњава да јсвака употреба "паметног" телефона изазива допаминску инекцију која чини да се осећамо срећним и задовољним и зато је телефон адиктиван.

- Фронт камера је револуционарна друштвена промена, јер свакоме на планети омогућава да тестира своју битност и значај и нуди огромне могућуости за многе ствари. Наравно, онај чија битност је непотврђена и инвалидирана, кандидат је за депресију и зато је она у огромном порасту, између осталих менталних проблема данашњице - каже Браковић.

Он додаје да је коришћење мобилних телефона највише проблематичан за децу.

- Телефон треба забранити док се формативни период не заврши. Барем до 10 године. Изгледа да је штета од тога много већа од бенефита. Додуше, ова појава је веома млада за историјску дистанцу, али за сада делује као да ће се тек видети последице на млађим генерацијама - додаје Браковић.

Психолог Биљана Лајовић каже да живимо у времену и свету где се људи воде изреком: "Ако није било на друштвеним мрежама, као да се није ни десило" и да је то велики проблем. Она објашњава да је у данашње време важно само оно што је споља и да више нико не мари ни како, ни са ким проводи своје време, те једино што је људима битно јесте какав ће да буде њихов селфи.

-  Већина се труди да направи и објави што лепше фотографије, али често не испуне ни своја, ни туђа очекивања. Због разочарења тим резултатом који им се покаже на екрану након прављења селфија, у њиховим главама се створи велики проблем и њихово самопоуздање се "сроза".  Колико је популарно фотографисање, види се и по томе, што се родитељи поносе када њихова деца већ са четири године умеју да укључе предњу камеру и да се намештају испред екрана. Питање је, шта они заправо желе да забележе и шта је поента свега тога. Оно што људи морају да знају јесте да употреба телефона доводи до несигурности, егоизма и самокритичности, а када се развију овакви проблеми, лако се може запасти и у депресију. Због тога превише коришћење мобилних уређаја, али и време проведено на друштвеним мрежама мора бити умерено, како би сачували своје ментално здравље - објашњава Лајовић.

(K1info.rs)