Нутриционисти открили „срећну“ листу намирница
Ако сте мислили да вам је у борби са депресијом од стручне помоћи на располагању само она психотерапеутска, грдно сте се преварили. Наиме, чини се да и нутриционисти имају шта да понуде на ту тему.
Ако им је за веровати, осећај среће може да се призове и конзумирањем одређене врсте хране.
Како поручују, тешко сварвљива храна можда може на кратко да нас почасти и тиме да се осећамо добро, но дугорочно она не носи ништа позитивно како за ваше тело, тако и за ум.
С тим у вези нутриционисти наводе која ће храна потенцирати осећај среће и задовољства, баш као и које би намирнице требало избегавати. Бар они који желе да дан проведу у добром расположењу.
За почетак, упозоравају да је тело „срећно“ кад прима квалитетне нутријенте.
Потребно је осигурати му довољну количину гвожђа, фолне киселине, витамина Д и Б, као и триптофана.
С друге стране, храна која садржи велике количине масти и шећера може да исцрпи све наведене нутријенте и резултирати тиме да се осећате лоше или лошије, у зависности од тога какав вам је дан.
А које су то намирнице нашле своје место на овој „срећној“ листи?
Све махунарке (пасуљ, сочиво, грашак, соја...), јер с њима једноставно не можете да погрешите. Богате су гвожђем и лаке за свакодневну употребу.
Потом, лосос богат триптофаном (есенцијалном аминокиселином) који директно помаже стварању серотонина, нашег хормона среће.
Налазимо га још и у бананама, богатим још и витамином Б, стога ово воће настојте да једете барем неколико пута недељно.
Надаље, орашасти плодови и разне семенке, богате минералима и добрим масноћама.
Јаја је препоручљиво конзумирати „за срећу“, јер су богата протеинима и извор су колина.
И на крају, не треба заборавити на сложене угљене хидрате, попут овса и смеђег пиринча који повољно утичу на когнитивно здравље.