НЕ БАШ ЗДРАВО: Заслађивачи без калорија ПОГОРШАЛИ ЕПИДЕМИЈУ ГОЈАЗНОСТИ
Пораст популарности вештачких заслађивача последњих деценија повезан је са епидемијом гојазности и везаних хроничних болести.
Њихова употреба требала је наводно да доведе до смањења броја гојазних, кроз смањену калоријску вредност хране. Нажалост, не само да до тога није дошло, већ је ситуација са бројем гојазних све гора и гора.
Велике популационе студије су пронашле да конзумација вештачких заслађивача, нарочито у освежавајућим пићима, временом резултира повећањем тежине, као и масних наслага. Објашњење које се прво намеће је обрнута каузалност, односно да не доводи конзумација дијеталних пића до гојазности, већ да гојазни људи чешће пију дијетална пића. Ипак и поред кориговања резултата истраживања узимањем у обзир и почетне разлике у количини масних наслага својих испитаника, добијен је исти резултат – испијање дијеталних пића повећава ризик од гојазности.
Вештачки заслађивачи доводе до поремећаја метаболизма глукозе?
Случајна контролисана студија на гојазним људима је утврдила знатно лошији одговор на тест толеранције глукозе након конзумације пића са вештачким заслађивачем. Па како је могуће да супстанца која нема калорије и коју наш организам наводно уопште не апсорбује, изазове повећање скока шећера у крви? Одговор је изгледа у томе што ове супстанце када стигну у дебело црево узрокују промене у микробиому (популацији бактерија). Те промене, до којих може доћи после само недељу дана конзумације вештачких заслађивача, доводе до поремећаја метаболизма и слабије контроле шећера у крви.
Ипак, добра вест је да, када престанемо да их уносимо, наша бактеријска флора се регенерише за свега неколико недеља.
Заваравање мозга и чула укуса изгледа да није добра ствар…
Заваравањем нашег мозга можемо изазвати поремећаје метаболизма. Наиме када унесемо храну или пиће са вештачким заслађивачем, који не изазову аутоматски скок шећера у крви, наш мозак се може осетити „превареним“ и претпоставити да треба да конзумира више хране како би добио довољно калорија у складу са „слаткоћом“ коју је осетио.
Истраживачи су ово испитали тако што су учеснике истраживања поделили у три групе и дали им респективно: Сприте (са шећером), Сприте Зеро, или незаслађену сода воду са лимуном. Касније су им понудили M&Ms, воду или жваке без шећера. Циљ је био да открију како ће наведена пића утицати на њихове наредне изборе хране или освежења.
Да ли погађате ко се машио за M&Ms бомбонице? Они који су prеthodno пили дијетални Сприте су имали 3.5 пута већу шансу да се одлуче за слаткише него остале две групе (Сприте са шећером и незаслађена вода са лимуном). Дакле, изгледа да нису у питању чак ни калорије у пићу, већ изгледа вештачки заслађивачи „преваре“ мозак, па он накнадно посеже за слаткишима, односно брзом храном.
Чак је и скенирањем мозга примећено да редовна конзумација вештачких заслађивача доводи до промена у механизму награђивања у нашем мозгу повезаним са осећајем задовољства након уноса хране.
А да ли су "природни" заслађивачи бољи од вештачких?
Припремите се за шок... Наиме, истраживачи су случајним избором учесницима доделили пића заслађена са: шећером, аспартамом (вештачки заслађивач), монашким воћем и стевиом (оба су заслађивачи природног порекла), а онда су им мерили ниво шећера током 24 сата. Шокантно, није било значајне разлике у просечном нивоу шечера у крви међу учесницима који су конзумирали различите заслађиваче и шећер!
Како је то могуће? Прва група је унела пиће са 16 кашичица шећера, а остали пића која немају калорије, па самим тим не би ни требало да изазову скок шећера у крви. Шта се заправо десило? Једини логичан одговор је да су они који су пили пића са заслађивачима без калорија имали накнадне скокове шећера у крви. И управо то се и показало на мониторима глукозе – накнадни већи скокови шећера у крви, као одговор на ручак који су појели касније током дана.
Дакле, треба бити опрезан, јер изгледа да када су у питању и контрола уноса калорија и шећера у крви, изгледа да су сви заслађивачи једнако лоши као обичан шећер. На пр. ако попијете Зеро Кока Колу, велика је шанса да ћете појести више хране у наредном оброку, него да сте prеthodno попили обичну Кока Колу. Тако ћете поништити сву уштеду калорија остварену уносом дијеталног пића, а можда унети и додатне.
Истина о губитку телесне тежине и дијеталним пићима
Што се тиче губитка телесне тежине, да ли постоје докази да дијетална пића заправо минирају наше дијете? Да. Ако ова пића немају калорије, онда теоретски не би требало да буде разлике између тога да ли пијемо њих или воду, зар не? Међутим, случајна студија људи на дијети, где су неким учесницима дали да пију воду, а другима дијетална пића без калорија, показала је да су они који су пили воду уместо дијеталних пића изгубили 15% више килограма током 6 месеци.
Невероватна је иронија ове приче, да су вештачки заслађивачи, који су измишљени како би наводно смањили епидемију гојазности, завршили тако што заправо поспешују ту епидемију.
