ДР ТАТЈАНА РИСТИЋ О ДЕТОКСИКАЦИЈИ Чишћење организма, здрава навика

Уколико вам је, поред тога, концентрација слаба и не стижете да урадите ни део планираног са списка обавеза, а у суштини сте здрави, запитајте се да ли спавате довољно, какву храну једете, да ли уносите довољно течности и колико се крећете… Били су и празници током којих се више једе, пре свега, масније хране и слаткиша. Све то, у комбинацији са стресом или лошим квалитетом ваздуха доводи до повећања отрова у организму, а резултат је умор, кожа без сјаја и мањак енергије, скренула нам је пажњу др сци. мед. Татјана Ристић, специјалиста клиничке биохемије, која спада у лекаре који имају холистички приступ здрављу и сматра да ум, дух и тело требају бити у сагласности да бисмо били здрави.

Шта би требало урадити да бисте били одморни и полетни?

– Детоксикацију. То је природан процес неутрализације или елиминације отрова из људског тела. У процесу детоксикације важи правило – мора се спроводити постепено и уз савете лекара и/или нутриционисте. Ипак, овај поступак није за све – код појединих категорија пацијената треба бити опрезан (особе са анемијом, особе са поремећајима у исхрани, дијабетичари, особе са болестима бубрега, штитне жлезде, аутоимуним болестима, раком, терминалним болестима, одређеним генетским болестима и другим хроничним стањима не би требали започињати детоксикацијску дијету или би то требало радити уз повећани стручни надзор), а код неких категорија (труднице, дојиље, деца) детоксикација није дозвољена.

Како отрови доспевају у наш организам?

– Отрови могу потицати од нормалних процеса који се у нашем телу одвијају у току процеса разградње хране, попут амонијака произведеног  током разградње протеина, или од удисања или уноса хемикалија попут пестицида, средстава за чишћење, адитива из хране, лекова, загађења, дима цигарете и тешких метала попут олова. Отрови, односно све оно што може потенцирати оштећење телесног ткива, се у процесу детоксикације хемијски претвара у мање штетне материје које се потом излучују. У овај процес укључени су бубрези, јетра, црева и кожа.

Како спровести детоксикацију?

– Присталица сам пре свега природних режима и природних препарата који могу поспешити детоксикацију. Планови детоксикације могу укључивати специјалну дијеталну исхрану, биљке и суплементе, хидротерапију, вежбе, технике дисања и/или терапије у сауни. Како бисте за почетак смањили ниво токсина у вашем организму, прва и битна ствар јесте да избаците из јеловника брзу храну пуну угљених хидрата, газирана пића, тестенину сачињену од белог брашна и све намирнице које садрже вештачке додатке. Поред тога, не смете конзумирати алкохол, кафу и цигарете.

Које намирнице су добри чистачи организма?

– Десет најбољих чистача организма су: шаргарепа, грејпфрут, броколи, цикорија, грашак, чај (зелени, камилица, жалфија и коприва). Од зачина за време спровођења детоксикације требало би користити само три састојка у форми: маслиново уље, хималајску со и сок од свеже цеђеног лимуна. Најбоље би било да храна коју користите за време детоксикације буде органска.

Шта је оно што смета при процесу детоксикације?

– Требало би смањити количину соли као и количину било којег другог сланог зачина. Уместо обичне кухињске соли у редовну исхрану убаците хималајску со, која је због јако великог броја минерала проглашена најздравијом соли на свету. Такође, пожељно је да смањите количину уља, и да уместо сунцокретовог употребљавате маслиново уље. Бели шећер је намирница која слаби варење и имунолошки систем, краде витамин Бе, калцијум и гвожђе из крви због чега постајемо нервозни, претерано осетљиви и експлозивни. Зато је најбоље да се он смањи или потпуно избаци из исхране.

Осим наведених намирница, какву храну конзумирати за време детоксикације?

– Дајте предност храни која подстиче лучење мокраће, дакле много свежег воћа и поврћа. Важно је да се једу супе и пије дневно до три литра воде. Треба пити и зелени чај, чајеве од маслачка или коприве јер делују диуретички, односно подстичу рад бубрега и тако чисте организам. Потом би требало увести храну која прочишћава јетру. Горко лиснато поврће (радич, цикорија и рукола) подстиче ослобађање јетре и жучи нагомиланих масноћа. На крају бих истакла да се једе храна богата влакнима, јер влакна помажу да се очисте црева.

Препоручујете да се пије доста воде. Да ли то може да отежа рад срца?

– Вода је значајна не само за детоксикацију, него и за хидратацију целог тела. Највећи проценат нашег тела чини вода (око 70 одсто код одраслих) па телу треба обезбедити очување природног баланса како воде тако и хранљивих материја. Код особа са смањеном функцијом срца треба уносити мање количине воде (око 1 -1,5 л) и примењивати прописану терапију кардиолога.

Сада су јако популарни сокови од свежег воћа и поврћа. Какво је ваше мишљење о томе и да ли их препоручујете?

– Они, заиста, имају благотворни учинак на тело, освежавају, засићују, хидрирају цео организам, пуни су минерала и витамина. Када попије овакав напитак особа се осећа свеже. Препоручила бих овакве сокове јер се лако варе, односно не замарају органе за варење, доприносе бољој концентрацији и осећају прилива енергије – открила нам је др Ристић.

Споменули сте да стрес утиче на стварање токсина у организму. Да ли нам то можете ближе објаснити?

– Стрес и јесте главни узрочник стварања токсина, па се зато у процесу очувања и унапређења здравља подразумева као обавезно увођење програма релаксације. У једној студији спроведеној на 90.000 особа установљено је да особе изложене дуготрајном стресу имају повишени холестерол. Узрок је, наравно, хормон стреса – кортизол, а прати га и други хормон - адреналин. Ови хормони се луче да би се организам изборио са стресом, што покреће стварање триглицерида који опет утичу на повећање лошег холестерола. Тако се дешава да се особа нађе у зачараном кругу. Зато је важно добро познавати своје тело и реаговати на сигнале које нам наше тело шаље (нпр. несаница, апатија, депресија, повишен крвни притисак, опадање косе, појава промена на кожи типа уртикарије, варирање у телесној тежини, честе прехладе, сметње у раду органа за варење, пад концентрације).

Да ли је физичка активност препоручљива током овог периода?

– Наравно, али због коронавируса сада је најбоље да то буде активност која ће бити на отвореном – а то је брза шетња и нема изговора да је напољу хладно. Уколко живите у граду, покушајте током викенда или слободних дана да одете до неке оближње планине да шетате и дишете чистији ваздух. Mycobacterium vaccae је бактерија коју налазимо у тлу и коју људи гутају или удишу када проводе време у природи. Повећано кретање поспешује знојење, које, такође, представља значајан вид детоксикације, зато није лоше отићи и у сауну. Поред тога медитација и слушање лагане, опуштајуће музике смањују ниво стреса. Зато и овакве активности треба уврстити у своју дневну рутину.

Да ли можете више да нам објасните каква је то бактерија?

– За бактерију Mycobacterium vaccae је утврђено да има учинке на неуроне које пружају лекови попут прозака (антидепресива под називом SSRI - селективни инхибитори преузимања серотонина, задужени за добро расположење). Може подстаћи производњу серотонина, побољшава когнитивне функције, има утицај на Кронову болест, чак и на реуматоидни артритис. У најближем контакту с њом смо када радимо у башти - стога, потпуно разумем све оне који су у стању да сате проведу у башти у узгајању биљака. Они су пуни позитивне енергије и неуморно се враћају башти кад год то временски услови дозвољавају. У свом покушају успостављања баланса сматрам да је неопходно учити од природе и бити јој што ближи и тежити јединству и здрављу како тела тако и ума.

Марина Јабланов Стојановић