DR TATJANA RISTIĆ O DETOKSIKACIJI Čišćenje organizma, zdrava navika

Ukoliko vam je, pored toga, koncentracija slaba i ne stižete da uradite ni deo planiranog sa spiska obaveza, a u suštini ste zdravi, zapitajte se da li spavate dovoljno, kakvu hranu jedete, da li unosite dovoljno tečnosti i koliko se krećete… Bili su i praznici tokom kojih se više jede, pre svega, masnije hrane i slatkiša. Sve to, u kombinaciji sa stresom ili lošim kvalitetom vazduha dovodi do povećanja otrova u organizmu, a rezultat je umor, koža bez sjaja i manjak energije, skrenula nam je pažnju dr sci. med. Tatjana Ristić, specijalista kliničke biohemije, koja spada u lekare koji imaju holistički pristup zdravlju i smatra da um, duh i telo trebaju biti u saglasnosti da bismo bili zdravi.

Šta bi trebalo uraditi da biste bili odmorni i poletni?

– Detoksikaciju. To je prirodan proces neutralizacije ili eliminacije otrova iz ljudskog tela. U procesu detoksikacije važi pravilo – mora se sprovoditi postepeno i uz savete lekara i/ili nutricioniste. Ipak, ovaj postupak nije za sve – kod pojedinih kategorija pacijenata treba biti oprezan (osobe sa anemijom, osobe sa poremećajima u ishrani, dijabetičari, osobe sa bolestima bubrega, štitne žlezde, autoimunim bolestima, rakom, terminalnim bolestima, određenim genetskim bolestima i drugim hroničnim stanjima ne bi trebali započinjati detoksikacijsku dijetu ili bi to trebalo raditi uz povećani stručni nadzor), a kod nekih kategorija (trudnice, dojilje, deca) detoksikacija nije dozvoljena.

Kako otrovi dospevaju u naš organizam?

– Otrovi mogu poticati od normalnih procesa koji se u našem telu odvijaju u toku procesa razgradnje hrane, poput amonijaka proizvedenog  tokom razgradnje proteina, ili od udisanja ili unosa hemikalija poput pesticida, sredstava za čišćenje, aditiva iz hrane, lekova, zagađenja, dima cigarete i teških metala poput olova. Otrovi, odnosno sve ono što može potencirati oštećenje telesnog tkiva, se u procesu detoksikacije hemijski pretvara u manje štetne materije koje se potom izlučuju. U ovaj proces uključeni su bubrezi, jetra, creva i koža.

Kako sprovesti detoksikaciju?

– Pristalica sam pre svega prirodnih režima i prirodnih preparata koji mogu pospešiti detoksikaciju. Planovi detoksikacije mogu uključivati specijalnu dijetalnu ishranu, biljke i suplemente, hidroterapiju, vežbe, tehnike disanja i/ili terapije u sauni. Kako biste za početak smanjili nivo toksina u vašem organizmu, prva i bitna stvar jeste da izbacite iz jelovnika brzu hranu punu ugljenih hidrata, gazirana pića, testeninu sačinjenu od belog brašna i sve namirnice koje sadrže veštačke dodatke. Pored toga, ne smete konzumirati alkohol, kafu i cigarete.

Koje namirnice su dobri čistači organizma?

– Deset najboljih čistača organizma su: šargarepa, grejpfrut, brokoli, cikorija, grašak, čaj (zeleni, kamilica, žalfija i kopriva). Od začina za vreme sprovođenja detoksikacije trebalo bi koristiti samo tri sastojka u formi: maslinovo ulje, himalajsku so i sok od sveže ceđenog limuna. Najbolje bi bilo da hrana koju koristite za vreme detoksikacije bude organska.

Šta je ono što smeta pri procesu detoksikacije?

– Trebalo bi smanjiti količinu soli kao i količinu bilo kojeg drugog slanog začina. Umesto obične kuhinjske soli u redovnu ishranu ubacite himalajsku so, koja je zbog jako velikog broja minerala proglašena najzdravijom soli na svetu. Takođe, poželjno je da smanjite količinu ulja, i da umesto suncokretovog upotrebljavate maslinovo ulje. Beli šećer je namirnica koja slabi varenje i imunološki sistem, krade vitamin Be, kalcijum i gvožđe iz krvi zbog čega postajemo nervozni, preterano osetljivi i eksplozivni. Zato je najbolje da se on smanji ili potpuno izbaci iz ishrane.

Osim navedenih namirnica, kakvu hranu konzumirati za vreme detoksikacije?

– Dajte prednost hrani koja podstiče lučenje mokraće, dakle mnogo svežeg voća i povrća. Važno je da se jedu supe i pije dnevno do tri litra vode. Treba piti i zeleni čaj, čajeve od maslačka ili koprive jer deluju diuretički, odnosno podstiču rad bubrega i tako čiste organizam. Potom bi trebalo uvesti hranu koja pročišćava jetru. Gorko lisnato povrće (radič, cikorija i rukola) podstiče oslobađanje jetre i žuči nagomilanih masnoća. Na kraju bih istakla da se jede hrana bogata vlaknima, jer vlakna pomažu da se očiste creva.

Preporučujete da se pije dosta vode. Da li to može da oteža rad srca?

– Voda je značajna ne samo za detoksikaciju, nego i za hidrataciju celog tela. Najveći procenat našeg tela čini voda (oko 70 odsto kod odraslih) pa telu treba obezbediti očuvanje prirodnog balansa kako vode tako i hranljivih materija. Kod osoba sa smanjenom funkcijom srca treba unositi manje količine vode (oko 1 -1,5 l) i primenjivati propisanu terapiju kardiologa.

Sada su jako popularni sokovi od svežeg voća i povrća. Kakvo je vaše mišljenje o tome i da li ih preporučujete?

– Oni, zaista, imaju blagotvorni učinak na telo, osvežavaju, zasićuju, hidriraju ceo organizam, puni su minerala i vitamina. Kada popije ovakav napitak osoba se oseća sveže. Preporučila bih ovakve sokove jer se lako vare, odnosno ne zamaraju organe za varenje, doprinose boljoj koncentraciji i osećaju priliva energije – otkrila nam je dr Ristić.

Spomenuli ste da stres utiče na stvaranje toksina u organizmu. Da li nam to možete bliže objasniti?

– Stres i jeste glavni uzročnik stvaranja toksina, pa se zato u procesu očuvanja i unapređenja zdravlja podrazumeva kao obavezno uvođenje programa relaksacije. U jednoj studiji sprovedenoj na 90.000 osoba ustanovljeno je da osobe izložene dugotrajnom stresu imaju povišeni holesterol. Uzrok je, naravno, hormon stresa – kortizol, a prati ga i drugi hormon - adrenalin. Ovi hormoni se luče da bi se organizam izborio sa stresom, što pokreće stvaranje triglicerida koji opet utiču na povećanje lošeg holesterola. Tako se dešava da se osoba nađe u začaranom krugu. Zato je važno dobro poznavati svoje telo i reagovati na signale koje nam naše telo šalje (npr. nesanica, apatija, depresija, povišen krvni pritisak, opadanje kose, pojava promena na koži tipa urtikarije, variranje u telesnoj težini, česte prehlade, smetnje u radu organa za varenje, pad koncentracije).

Da li je fizička aktivnost preporučljiva tokom ovog perioda?

– Naravno, ali zbog koronavirusa sada je najbolje da to bude aktivnost koja će biti na otvorenom – a to je brza šetnja i nema izgovora da je napolju hladno. Ukolko živite u gradu, pokušajte tokom vikenda ili slobodnih dana da odete do neke obližnje planine da šetate i dišete čistiji vazduh. Mycobacterium vaccae je bakterija koju nalazimo u tlu i koju ljudi gutaju ili udišu kada provode vreme u prirodi. Povećano kretanje pospešuje znojenje, koje, takođe, predstavlja značajan vid detoksikacije, zato nije loše otići i u saunu. Pored toga meditacija i slušanje lagane, opuštajuće muzike smanjuju nivo stresa. Zato i ovakve aktivnosti treba uvrstiti u svoju dnevnu rutinu.

Da li možete više da nam objasnite kakva je to bakterija?

– Za bakteriju Mycobacterium vaccae je utvrđeno da ima učinke na neurone koje pružaju lekovi poput prozaka (antidepresiva pod nazivom SSRI - selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, zaduženi za dobro raspoloženje). Može podstaći proizvodnju serotonina, poboljšava kognitivne funkcije, ima uticaj na Kronovu bolest, čak i na reumatoidni artritis. U najbližem kontaktu s njom smo kada radimo u bašti - stoga, potpuno razumem sve one koji su u stanju da sate provedu u bašti u uzgajanju biljaka. Oni su puni pozitivne energije i neumorno se vraćaju bašti kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju. U svom pokušaju uspostavljanja balansa smatram da je neophodno učiti od prirode i biti joj što bliži i težiti jedinstvu i zdravlju kako tela tako i uma.

Marina Jablanov Stojanović