Алергија на храну и депресија: Кијавица прати тугу
Сезонске алергијске реакције могу бити и те како повезане са појавом депресије или опште анксиозности код људи, иако се у први мах тако не чини. Симптоми алергије укључују кијавицу, цурење из носа, кашљање, упалу грла и главобољу. Неки људи који пате од алергија могу да имају само благе непријатности, док код других може да се јави осећај физичке исцрпљености.
Лекари су дошли до закључка да је алергијски ринитис повезан са повећаним ризиком од депресије. Међутим, то не значи да ће сви који имају алергију имати депресију или анксиозност и обрнуто. Могуће је да неко има ризик од депресије ако је имао некога са алергијама у породичној историји.
Сви људи који живе са хроничним, упорним алергијама могу посведочити да се осећају лоше већином дана током недеље или месеца, а уколико се осећате добро само неколико дана током одређеног периода, то вам неће поправити опште расположење. Алергије могу утицати на обављање радних активности, како на послу тако и у школи, а у зависности од тежине симптома било која врста активности може бити физички исцрпљујућа.
Иако неки људи не повезују своје алергије са депресијом, постоји дуготрајна веза између физичког здравља и расположења. Уствари, међу узроке клиничке депресије спадају стресни догађаји и болест. На пример, дијагностиковање неке теже болести срца или рака може учинити особу осетљивијом и самим тим је водити путем депресије. Наравно, алергије нису тако озбиљне као неки други здравствени проблеми, али осећај мучнине из дана у дан може да има емоционални утицај на некога без обзира на озбиљност болести.
У истраживању које је спроведено на деци са и без алергија на храну, у узрасту између четири и 12 година, истраживачи су закључили да алергије на храну могу да допринесу повишеном нивоу социјалне анксиозности и опште анксиозности код млађе деце лошијег социоекономског статуса. Ако сумњате на алергију на храну, питајте свог лекара за тест коже или тест крви који ће помоћи да одредите које тачно намирнице доводе до симптома.
Када је реч о благој депресији или анксиозности, њих се можете сами решити. Међутим, уколико самостално не победите те болести, посаветујте се са својим лекаром о могућем третману. У њега може бити укључена психотерапија, антианксиозна терапија или антидепресиви. Постоје и неки облици кућне терапије као што су медитација, дубоко дисање, физичке вежбе, спавање и здрава исхрана.
Осим узимања лекова за алергију, могуће је борити се против ове врсте реакције и храном. Потребно је јести више зеленог поврћа, бобичастог воћа и ораха. Такође, ђумбир и зелени чај могу помоћи да се смањи упала, као и квалитетан сан. Ако имате нападе депресије или анксиозности током алергијске реакције, контрола над симптомима алергије може вам помоћи да се физички боље осећате, а можда и подигнете расположење.
С. Милановић
