ВУЧИЋ ЈЕ НАЈВИШИ ПРЕДСЕДНИК НА СВЕТУ Ево ко је највиши премијер и има ли висина везе с политичком моћи
Александар Вучић и даље држи прво место на листи највиших светских председника. Председник Србије са својих 198 центиметара највиши је председник једне земље на свету.
Међутим и није највиши лидер, а та незванична титула припала је политичару из региона.
Истраживања су показала да бирачи нагињу вишим политичарима, сматрајући их погоднијима за вођство.
Али светски лидери испуњавају цео спектар, са некима који су близу два метра, а други испод 170 центиметара.
Светски лидери не објављују увек своју висину, што значи да се процена често своди на њихово поређење док стоје једни поред других или са другим познатим личностима чије су висине јавне.
Неки светски лидери се чак труде да изгледају виши него што јесу, тако да њихова стварна висина може бити изненађење.
Најнижа међу светским лидерима је председница италијанске владе Ђорђа Мелони са 158 центиметара. Истовремено, њен колега на месту председника владе Албаније Еди Рама највиши је премијер на свету са 201 центиметар.
Само два центиметра виши од Мелони је ирски председник Мајкл Д. Хигинс са 160 центиметра. Нижи раст ирског председника је преувеличан када се дружи са својим џиновским псима, Бродом и Сиодом.
Ким Џонг Ун, неприкосновени лидер Северне Кореје, висок је између 161 и 170 центиметара Често се наводи да је севернокорејски лидер висок 163 центиметра, али није јасно одакле та информација. Чини се да је нижи од јужнокорејског председника Мун Џае Ина који има 170 центиметара, али стручњаци такође мисле да је Ким често приказан у ципелама због којих делује виши, што би могло значити да би могао да буде нижи.
На коти од 170 центиметара тренутно се налази највише лидера. То је висина коју има председник Русије Владимир Путин, али и његов украјински колега Володимир Зеленски. Иако су на истом нивоу што се висине тиче, две земље налазе се већ више од две године у рату без назнака да би се он могао окончати.
На 170 центиметара висине, између осталих, налазе се и данска премијерка Мете Фредериксен, немачки канцелар Олаф Шолц, јапански премијер Фумио Кишида и премијер Индије Нарендра Моди.
Риши Сунак је први премијер Велике Британије азијског порекла, као и најмлађи премијер у историји Велике Британије. Али свакако није у едицији – највиши британски премијери, јер је висок 170 центиметара.
Француски председник Емануел Макрон висок је 173 центиметра, колико и мађарски премијер Виктор Орбан.
Два центиметра виши, са 175, је кинески лидер Си Ђинпинг. Како наводи Би-Би-Си, он се сматра највишим кинеским лидером од Мао Це Тунга.
Турски лидер Реџеп Тајип Ердоган висок је 183 центиметра, колико и саудијски владар Мохамед Бин Салман, али и словачки премијер Роберт Фицо на кога је недавно покушан атентат.
У јеку предизборне кампање у Сједињеним Америчким Државама бирачи се опредељују по различитим критеријумима, па можда и висина буде узета у обзир. Актуелни председник Џозеф Бајден висок је 182, док је његов противкандидат и бивши председник САД Доналд Трамп висок 188 центиметара, колико и канадски премијер Џастин Трудо.
Председник Црне Горе Јаков Милатовић висок је 185 центиметара, а сличне висине, како се претпоставља, је и Милојко Спајић, председник Владе Црне Горе.
У „горњем дому“ по висини налазе се хрватски председник и премијер Зоран Милановић са 189 и Андреј Пленковић с висином од 191 центиметра, а Марк Руте висок је 193 центиметра.
Вучић је са висином од 198 центиметара највиши председник једне државе на свету, а Еди Рама са три центиметра више највиши премијер на свету.
Међутим, висина лидера није једини фактор који их дефинише. Важно је истаћи њихове политичке визије, способности вођења и однос према грађанима које представљају.
Док лидери попут Вучића, Трампа и Трудоа избијају у први план својом висином, не треба занемарити допринос других лидера чија висина можда није изнад просека, али су свакако оставили дубок печат на политичком свету.
У закључку, висина лидера може бити занимљива тема, али је њихово лидерство и способност да доносе промене оно што их заиста чини истакнутим. А о томе у великој већини земаља суд доносе бирачи.