Водоземци све угроженији због деликатеса: Французи поједу око 4.000 тона жабљих батака годишње

Жабље батаке можете наручити у већини ресторана у Француској. Често их послужују пржене, хрскаве и зачињене белим луком. Сваке године Французи поједу око 4.000 тона овога традиционалног јела.

Иако француско министарство пољопривреде јело сматра кулинарском баштином источне француске, већина жабљих батака долази из иностранства, пише ХРТ.

У Француској су јестиве врсте жаба заштићене већ деценијама. И у тој држави, али и у већем делу Европске уније постоје строги прописи о томе колико их је дозвољено ухватити.

У већини места дозвољено је ловити их под строго одређеним условима у раздобљу између краја фебруара и априла. То је време када ови водоземци стижу у рибњаке ради размножавања.

Да би задовољила потражњу, француска гастрономска сцена сваке године увози око 2.800 тона жабљих батака из иностранства. Јело је врло популарно и у Белгији.

Гладни европски жабоједи стварају проблеме земљама добављачицама, међу којима је и Индонезија, највећи извозник жабљих батака у свету. Познаваоци прилика кажу да европски апетити за овом делицијом не угрожавају само популацију ретких врста жаба, већ и равнотежу екосистема.

Стручњак за заштиту и бригу о водоземцима и кустос зоолошког музеја у Бандунгу, Гањар Цахади каже како "влада минимално регулише и надзире трговину жабљим батацима". Слична је ситуација у Вијетнаму, другој великој земљи извозници тражених водоземаца.

- Овде се број жаба генерално знатно смањио последњих деценија - каже Маи Нгијен из организације за заштиту животиња Хумане Society Интернатионал.

Прашуме у југоисточној Азији, посебно у Индонезији, познате су по великој биолошкој разноликости. Биолози и научници и даље откривају нове, досад невиђене животињске врсте. Цахади упозорава да би распрострањен лов на жабе могао уништити још неоткривене врсте пре него што их научници пронађу.

- Жабе су једноставно природни инсектицид. Оне једу инсекте који могу проузроковати проблеме пољопривреди, али и јавном здрављу. Без жаба бисмо морали користити много више хемикалија да бисмо контролисали те инсекте, што би било штетно и за околину и за здравље људи - каже Цахади.